РУСКО-СРПСКИ ЧАС ИСТОРИЈЕ: «Цар Николај Други и руско–српски односи почетком 20. века»

Ученици Понкинске основне школе из Русиjе и  О.Ш. „Бубањски хероји” из српског града Ниша, заjедно су учествовали у међународном oгледном видео часу.

Наши пријатељи из Србиjе под вођством свог професора историjе Ђорђа Бојанића говорили су о братским везама наших народа и о догађајима коjи су били сто година раниjе. У 1914. години  и следеће године Првог светског рата Русиjа jе пружила велику помоћ српском народу. То је помоћ не само у области дипломатије, већ и реална помоћ. У току рата Дунавом су ишли каравани са војним теретом , храном , лековима. У пријатељску земљу стизали су војници и добровољци, међу којима је било много лекара и медицинских сестара. О свему томе емотивно су говорили наши српски пријатељи из ОШ „Бубањски хероји“.

Они су се сетили речи Николаја Другог:

«Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа».

Неке милосрдне сестре које су у време Првог светског рата дошле из далеке Русије да помогну Србима, остале су у сећању људи  захваљујући песмама песника, одушевљених и надахнутих њиховом добротом, саосећањем и храброшћу. Ученици наше школе рекли су о Дарји Александровној  Коробкиноj , Рускињи из Санкт Петербурга, милосрдној сестри, добровољки, хероини из 1914. године.

Она jе била жена невероватне пожртвованости и храбрости заслужила је да се исприча и отргне из заборава.

Дарја је стигла из далеког Петрограда, да помогне рањеним током борби у септембра 1914.године. Она је погинула испуњавајући свој сестрински дуг , сахрањена је на планини Гучево на месту где су се водиле борбе.

Велики православни  геније и пророк Ф. М. Достојевски  рекао је :

„Из руске крви проливене у Србији, узрашће и српска слава“ . Живела Србиjа да увек буде! Слава Србији и Русији! ове речи изговорене од стране Алексеjа Зайцева вероватно никога нису оставиле  равнодушним.

У оквиру нашег тв моста учествовали су и други наши пријатељи.

О Манифесту цара  и о уласку Русије у рат са Дворског трга у Санкт Петербургу говорила је студенткиња  универзитета у Београду Ивана Стевић. «Сви Срби нису заборавили, нити ће икада заборавити, на Цара Николаја Другог и његову жртву за Србију» рекла jе Ивана.

О херојској историји српског и руског народа и значају догађаја Првог светског рата и њихове судбине  говори из подмосковног града Долгопрудный велики пријатељ Србије Марија Козлова.

«Нажалост, мало ко зна, да је Русија ушла у Први светски рат, испуњавајући свој дуг да заштити православну Србију. Српски краљ Александар I обратио се нашем Цару Императору Николају II,  као једином могућем спасењу. У часу смртне опасности која се надвила над Србијом стигао је потврдан и брз одговор. Император је дао одговор без размишљања, следећи Божју заповест о љубави према ближњем».

Са великом пажњом ученици наше школе су слушали  речи српског владике Николаја Велимировића које је изговарао српски ученик ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша:

«Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914 године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег».

Ученицима обе школе на крају часа се обратио Дејана Серафимовић, председник Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша.

Ученици наше школе и наши српски пријатељи имају огроман позитиван утисак од овог врло значајног образованог часа, а надам се да ће многи имати и шта из њега да науче.

Хвала нашим пријатељима из школе у Нишу, хвала грађанима Русије и Србије из Београда и Москве, хвала гостима и наравно наставницима и ученицима  наведених школа за учешће у часу .

Надамо се да наше везе у области образовања ће бити проширене и ојачане.

Тагови: Бубањски хероји, Ниш, Русија