Милан Ружић

Шта је са светом?

03.12.2015.

Шта је са светом? Шта се ово ради? Уместо такмичења у уметности и спорту, свет се надмеће у томе ко има највише нуклеарних бомби. Броје се меци, пиштољи, пушке и бојеве главе, а људске се секу. Зарад чега? Новца? Па ако је због тога што сто људи у свету жели новац, хајде да им напунимо џепове и нека их. Ми остали ћемо се снаћи. Овако милијарде пате због похлепе стотине.

Није више у интересу да се буде човек, већ да се буде политичар. Ко није политичар, тај одмах нека се завуче под неки камен и тамо нека чека пропаст света. Немамо ми обични људи право да уживамо у овом свету и његовим лепотама. То ће „светски“ политичари, а нама ће оставити страх од природних катастрофа, од других људи, од свега. Лошим вестима нас хране, а страхом нас поје, па шта нам друго остаје него да им учинимо и да нас онда оставе на миру. Знам ја да је рат једини стални извор прихода и једна од врло ретких појава које опстају од настанка света. Толике мировне конференције, разговори, преговори, закони и опет ништа. Дајте да видимо шта сви ти „гладни“ и „жедни“ богаташи набреклих трбушина и уживању склони желе, па да им то дамо. Нека уживају у свему, а ми ћемо живети, ако ништа друго, а оно бар у миру.

Милиони и милијарде жртава, пустошења, уништавања, бомби, отрова, на оволику светску нејач. Испада да на сваког човека иде по хиљаду метака, двадесет аутомата, две стотине ручних бомби, јер се за нуклеарне још ништа не зна. Да ли то значи да ће сваки човек на свету морати да ратује или ће сваки морати да буде убијен том количином наоружања. Свеједно је. Једно повлачи друго. Своје следовање не желим ни у ком случају као што сам сигуран да нико други то не жели док му се не нареди супротно.

Не гледај вести народе светски, изађи напоље и погледај око себе. Видећеш толико лепоте превучене некаквим смогом рата и страха да ће ти стати да ту лепоту браниш, али никако пушком. Брани је добротом, потезом четкице, јаким стихом. Брани је аргументом, жустром речју, ставом. Брани је човештвом и игнорисањем материјалног. Не може се свет са свим својим лепотама бранити сам. Морамо помоћи.
Уморан је свет од копања и роварења у потрази за нафтом и рудама. Доста му је берзи, владавине, тероризма, пактова, унија, бирања страна, бирања „лидера“, наоружавања, загађивања, интервенција, саветовања и политике због које се све то и догађа. Шта је са животом? Постоји ли живот изван политике? Дајмо материјалним моћницима парче планете нека се играју овога што називају политиком, а нека пусте нас остале да живимо неки леп и нормални – прави живот, а не овај пакао што га они кроје и имају дрскости да га назову животом изједначивши се тако, у својој глави, са Богом.