ЧЕТВРТФИНАЛЕ ЕП: Теодосић се пита, а не Саторански

Неписано правило да је четвртфинале кључна утакмица на сваком шампионату (или настављаш за медаљу или остајеш доле) ставља већи притисак на плећа наших кошаркаша него њихових данашњих противника на стадиону „Пјер Мороа” у Лилу: Србија – Чешка (18.30). Улазак у полуфинале доноси право на још једну грешку (онима којима је циљ било која медаља) док пораз значи борбу за улазак у олимпијске квалификације (3–7. место на Евробаскету). То значи да само један четвртфиналиста сигурно неће видети олимпијски турнир у Рио де Жанеиру догодине.

Без сумње, противници очекују меч са истом жељом, али им се другачије ствари врзмају по глави. Чеси су већ надмашили себе, први пут стигли међу осам најбољих као самостална земља (Чехословачка је била првак 1946. и има још 11 медаља), они су већ миљеници нације. Срби су стигли у Лил по олимпијску визу (само финалисти иду директно у Рио), да се са сваким „побију” за злато, како је то најавио селектор Ђорђевић, и све осим одличја домаћа јавност би оценила као неуспех (с тим би се вероватно сложио и свако у нашем тиму).

– Чеси су феноменална екипа, дуго су заједно, Весели и Саторански су доста напредовали. Као тим играма су заслужили поштовање свих на шампионату. Међутим, све зависи од нас. Овај шампионат је показао како пролазе фаворити на папиру, па ћемо морати на терену да докажемо да смо бољи од Чеха – рекао је селектор Александар Ђорђевић.

Плејмејкер Барселоне Томаш Саторански је душа чешке екипе, од њега све креће. Убедљиво води на листи најбољих додавача (просек 8,8), испред нашег Теодосића (7,3), али због грађе (200 цм) доста значи и у одбрани, поготово у скоку. Од свих играча осмине финала овај млади кошаркаш (рођен 1991), који ће догодине највероватније наставити каријеру у НБА (Вашингтон), поднео је највећи терет. Не само због највећег броја минута (просек 33,5), већ улоге која најлакше потроши играча.

– Био сам скоро мртав у последњој четвртини – рекао је за веб-сајт „Евробаскет 2015” Саторански кад су га после меча са Хрватима питали како се осећа. – Имам велику одговорност, лопта је код мене, покушавам да будем још агресивнији. Саиграчи добро отварају простор, знамо се већ дуго, тако да ми није тешко да предвидим њихово кретање. Мислим да сам захваљујући томе побољшао своја додавања и да лакше уочавам слободне играче.

Саторанском уз раме је некадашњи кошаркаш Партизана Јан Весели, други „скакач” и пети стрелац на првенству, а трећи најважнији играч у чешком саставу јесте бивши члан Црвене звезде Американац Блејк Шилб (супруга му је Чехиња, недавно добио пасош). За разлику од Веселог, једног од стубова Партизана пуне три сезоне (толико је провео и у НБА, у Вашингтону), Шилб је разочарао своје послодавце у Србији: био је најскупљи играч АБА лиге, а отпуштен је после неколико месеци (реч је о играчу који много тога уме с лоптом, само кад би све то могао барем мало да убрза).

– Постигли смо невероватан успех који је мало ко очекивао. Сада ми се испунила и жеља да играмо против Србије – рекао је Весели после јучерашњег тренинга. – Србија је фаворит за злато, али ми смо показали да са сваким можемо равноправно да играмо. Имамо своје адуте, али је веома важно и да успемо да зауставимо Бјелицу и Теодосића.

Чеси немају типичног центра (Весели 213 цм, али то није његова права улога) па ће зато бити важно како ће наш тим да спреми тактику у рекету. Што се тиче Саторанског, тај задатак ће највероватније у старту бити поверен Марковићу који је био тврд орах и бољима од плеја Барселоне. Поред тога што на папиру имамо снажнији тим и бољег тренера, наша шанса је „дуга клупа” и свежина (изузев Теодосића, немамо играча који је играо дуже од 26 минута по мечу). Статистика показује да би нама више одговарала игра на много поена (дајемо просечно 88, а они 75).

Чеси поред своје ударне тројке имају и неколицину солидних играча (Пумпрла, Бенда, Јелинек…), углавном чланова Нимбурка, док су двојица познатих ветерана Јиржи Велш и Лубош Бартон (обојица по 35 година) више ту да својим именима заплаше противника него што могу да донесу превагу. Велш је имао четири сезоне у НБА (Голден Стејт, Бостон, Кливленд и Милвоки) и играо је за Чехе још на Евробаскету 1999. у Француској, док је Бартон носио дресове неких од најбољих европских клубова.

– Чеси су баш незгодни. Играју тимски, снажно у одбрани, на мали број поена, уз доста трчања. Неће бити лако, али сам оптимиста – казао је наш бек Богдан Богдановић.

Тагови: Еуробаскет, Кошарка, Србија, Чешка