СПЦ: Масовни прогони становнштва и уништавање културне баштине у ИД, наставак су онога што се дешавало на Косову и Метохији

Свети архијерејски синод Српске православне цркве /СПЦ/ изразио је у писму генералном директору Унеска Ирини Боковој дубоку забринутост поводом захтјева самопроглашеног Косова за чланство у Унеско, оцјењујући да би то било опасно и могло би довести до културне репресије и уништења хришћанског идентитета.

У писму, које је у име Синода потписао патријарх српски Иринеј, изражава се увјерење да би евентуално усвајање тог захтјева имало далекосежне посљедице, како за само хришћанско културно насљеђе, тако и за перспективу заједничког живота Срба, Албанаца и других на Косову и Метохији у будућности.

– Одлучно сматрамо да би питање српског православног насљеђа на Косову и Метохији морало да буде укључено у бриселски дијалог између Београда и Приштине због његове крајње осјетљивости за међуетничке односе и мултиетничку будућност Косова и Метохије – истиче Синод.

У писму се оцјењује да би пријем Косова у Унеско, посебно у условима под којима институционална заштита српског хришћанског насљеђа на Косову није адекватно обезбијеђена, био не само неразложна и исхитрена одлука, већ би могло отворити пут културној репресији и дугорочном уништењу хришћанског духовног и културног идентитета.

Синод сматра да је потребна институционална заштита српског православног насљеђа на Косову и Метохији са имовином, именом и историјском традицијом, који морају бити јасно дефинисани, као и да се спријечи преправљање историје и лишавања срске цркве и народа одрживе будућности.

Потребне су и снажне писане међународне гаранције и заштита од могућег мијењања локалног законодавства у будућности и доношења нових дискриминаторних закона.

У писму се наводи да је посебно важно име под којим су српски споменици уписани на листу свјетске културне баштине, јер оно у садашњем облику не указује јасно на њихов историјски и вјерски идентитет, те оставља простор за политичке и информативне манипулације.

За СПЦ је сасвим непојмљиво и неприхватљиво да косовске институције једнострано предузимају било какве интервенције, укључујући радове на обнови и конзервацији имовине и хришћанског насљеђа.

– Наши манастири и цркве нису само имовина СПЦ, већ представљају и најзначајније споменике европског културног насљеђа, што захтјева јасно дефинисан начин презентације, експертизе и техничких мјера заштите, што није на задовољавајући начин дефинисано у косовским законима – наглашава Синод.

У писму се напомиње да наводна подршка „косовских вјерских заједница“ захтјеву Хашима Тачија за пријем Косова у Унеско своди се на албанску исламску вјерску заједницу и да потписник у име Католичке цркве није њено овлашћено лице, док малобројна јеврејска заједница нема на Косову свог културног насљеђа.

Синод оцјењује да би, у садашњим околностима и постојећим законима, пријем Косова у Унеско, а посебно и свака помисао да се брига о српским најзначајнијим вјерским споменицима препусти бризи косовских институција, била изузетно опасан елемент нестабилности који би озбиљно угрозио будућност Косова и Метохије, његово свеукупно хришћанско насљеђе, као и елементарна вјерска и људска права.

– Ако је статус заштите Унеска већ дат нашим објектима не само као акт признања њиховој културној и цивилизацијској вриједности за човјечанство, већ и као додатни механизам заштите у садашњој безбједносној ситуацији, статус свјетске културне баштине сам по себи може, у случају да Косово постане члан Унеска, постати прије проблем, него елемент дугорочне заштите и гаранције те будућности – истиче Свети архијерејски синод.

Синод оцјењује да оно што се догађа на Блиском истоку, посебно на територијама под контролом такозване „Исламске државе“, масовни прогони становништва и уништавање културне баштине, представља, по много чему, наставак онога што се догађало на Косову и Метохији, посебно од 1981. до данас.

У писму се подсјећа на смишљено уништавање и паљење српских црквава, имовине и прогона српског народа на Косову, те изражава разочарање због некажњивости одговорних.

– То неодољиво подсјећа на садашње насиље над вјерским објектима у Ираку и Сирији, посебно на уништење Балшамина храма који се налази у оквиру древног сиријског града Палмире – указује Синод.

У писму се истиче да се иза ових учесталих напада види јасна намјера да се са лица земље избрише српско православно хришћанско насљеђе на Косову и Метохији, а преко њега и свеукупно хришћанско насљеђе од 4. вијека до данас, због чега су се српски споменици на Косову нашли на листи Унеска.

Синод напомиње да косовски министри избјегавају да помињу име СПЦ, да млади Албанци уче да су српске цркве албанске цркве које су окупирали Срби, као и да се уништавају српска гробља, како би се убила памћења на оне који су ту вијековима живјели и стварали своја дјела и своју културу.

– Да ствар буде још трагичнија, све је то својеврсни продужетак петовјековног отоманског ропства и фашистичких прогона и насиља из времена Другог свјетског рата – наводи Синод.

Свети архијерејски синод СПЦ оцјењује да је систематско уништавање српског насљеђа и гробаља показатељ организованог напора локалних екстремиста, криминалних група и других радикалних елемената међу косовским Албанцима да спријече долазак српских повратника и да трајно измијене демографски и културни карактер већег дијела Косова и Метохије.

У писму Боковој, Синод поручује да је српско православно насљеђе на Косову и Метохији и даље у озбиљној опасности, и то искључиво од албанских екстремиста који инспирацију налазе у „идеалима“ такозване ОВК, а данас, нажалост, све чешће у фанатизму радикалног ислама.

Тагови: Београд, Косово и Метохија, Приштина, Српска православна црква, Унеско