БЈЕЛИЦА ШОКИРАО НЕМАЧКУ: Драматичан тријумф „орлова“ у последњој секунди!

Кошаркашка репрезентација Србије остварила је и другу победу на Еуробаскету, победивши у Берлину Немачку са 68:66. „Орлови“, који су победили кошем Немање Бјелице на девет десетинки пре последњег звука сирене, биће слободни у понедељак, а потом ће у три дана одиграти мечеве са Исландом, Турском и Италијом.

Како су наши шутирали у првом полувремену, право је чудо што су га добили са 39:38. Јер, погођена је само једна тројка из 13 покушаја, у дефанзиви је толико шкрипало да се стицао утисак да је нека друга екипа Србије победила Шпанију дан раније, а офанзивно су „орлови“ имали далеко више проблема него против моћне „фурије“. Ипак, индивидуални квалитет је мало погурао тас на ваги у нашу корист, а онда је у наставку меча уследила права драма и победнички продор јунака утакмице.

Обично екипе које играју против Дирка Новицког базирају своју одбрану баш на њему. Неки томе придодају „Њега да сачувамо, а остали шта ураде – ураде“, али наши нису баш тако приступили овом радном задатку. То што су били сконцентрисани на НБА легенду није ништа чудно, као ни покушаји да се не погубе конци када талентовани плејмејкер Атланта Хокса Денис Шредер крене у продоре. Па опет, лоша преузимања одговорности на сопственој половини терена доводила су до тога да неки сасвим трећи члан „панцера“ крене неометан ка кошу и – онда би уследила казна за такав одбрамбени пропуст. Од уводних 9:6 за Србију, дошло се до 13:9 за Немце јер је седам узастопних поена убацио центар Тибор Плајс, искористивши три асистенције саиграча који су претходно умакли чуварима.

Кошгетерски одговор стизао је са различитих позиција, на потпуно различите начине, а скоро по правилу са једним заједничким чиниоцем: офанзивним скоком. Чак 12 су их наши имали у првих 20 минута, потпуно надигравши ривала у рекету (24:14 у ухваћеним лоптама после промашаја), но како је прецизност и даље „шкрипала“, скоро све време водили су Немци.

После пет Теових промашаја са дистанце, а неуспелих покушаја и Марковића и Богдановића и Бјелице, „орлови“, за које је на кратко дебитовао и Милутинов, почели су играју за нијансу конкретније. Можда је на то утицао маестралан дриблинг Бјелице којим је надмудрио Новицког, можда изузетно оштар Фоигтманов прекршај над Теодосићем, а можда просто – решеност да се не поклекне пред берлинским бубњевима, пуном халом и надахнутим ривалом.

Тако је Немања Бјелица проиграо резервисту Симоновића пред сам крај полувремена за поменуто вођство, а онда се борба баш распламсала. Са једне стране играли су Немци на граници прекршаја скоро у сваком контакту, користећи и најмањи кикс ривала да поентирају, а са друге су врло борбено наступили и „орлови“, свесни да то што их шут не служи – не може и не сме бити оправдање за уложени труд. И, баш у овом мечу, физички напорном после вечерњег дуела са Шпанијом, а психички додатно тешком због хиљада домаћих навијача који су константно покушавали да, на спортски начин, утичу на збивања на паркету, наши кошаркаши су успели да одговоре на све изазове.

Наравно, када ривал скоро све време води, а притом игра сасвим солидно, поменути „одговор на изазов“ није декласирање таквог супарника, већ пре свега његово успоравање, док траје рад на повратку вере у сопствене способности. И, одбрана је и преокренула збивања у тим, завршним моментима треће, па потом и почетним моментима четврте четвртине. Док Теодосићу баш није ишло у нападу (тројке 0/7), Недовић и Марковић су имали бриљинтне минијатуре у одбрани, омогућивши да се од 41:45 дође до 56:50 у 33. минуту. Наравно, то не би било могуће да Богдановић, Недовић и Ерцег нису преузели одговорност у нападу, а онда им се на старту последње деонице придружио са четири поена и Огњен Кузмић.

Тада се нешто мало лакше дисало,но Немци су наставили да кажњавају и најмањи пропуст супарника.

Отуда су и поени Шафарцика и Новицког донели изједначење у 35. минуту, а није домаћина зауставила ни сјајна тројка Бјелице, коју је омогућила његова лукава кретња. Напротив, од поменутих „-6“ за само три минута Немци су дошли до 62:59, када је на сцену ступио један нови херој, нешто попут Недовића у првом колу. Зоран Ерцег је погодио тројку, показавши да Србија има још „четворки“ које умеју да шутну са дистанце, ма колико тешко било схватити да наши дају тек четврти погодак из даљине и то из 29. покушаја.

Но, то поравнање био је увод у две одличне одбране, окончане блокадама Богдановића и Бјелице. А када се одбрана „стегне“ како треба, онда се напад „опусти“ – како треба. И, један такав, луцидан продор Немање Бјелице, донео му је десети поен и „титулу“ првог играча Србије са двоцифреним кошгетерским учинком, а донео је и 64:62 „орловима“. Та предност је преполовљена пред последњи минут, који је отпочео новим сјајним продором, и то Недовића који је увећао предност на 66:63, но како се после кратког предаха лопта измигољила из руку наше одбране, Новицки ју је дохватио, проиграо Шафарцика, а овај, сачекавши да Теодосић „пролети“ покрај њега, погодио тројку за изједначење.

До краја је било остало 23 секунди, а прекршајима Немаца без одлазака српских кошаркаша на линију пенала то преостало време је сведено на 3,7 секунди. Лопта је после тајмаута Ђорђевића стигла, планирано, до Бјелице, он је побегао у десну страну, и са чеоне линије упутио шут – за победу, за славље!

Тагови: Еуробаскет, Кошарка, Репрезентација Србије