БЕОГРАД: Хуманост на делу, олакшање на лицима миграната
Фото: РТРС
Са Београдске аутобуске станице, свакога дана, готово 40 аутобуса крене ка Кањижи, од чега 16 ванредних линија. У већини аутобуса махом су избеглице на путу ка последњој прихватној станици у Србији, а онда ка западној Европи. Грађани се радо одазивају на сваки апел. Многе породице удоме мигранте који им после доласка на жељену дестинацију шаљу фотографије.
Током дана у Прихватном центру у Прешеву 700 избеглица добило је потврду о боравку, а још око 1.000 миграната чека папире. Сви они, углавном Сиријци, успели су да из Македоније дођу до Србије. Између Прешева и Кањиже помажу им многе организације.
Уна Манојловић никада неће заборавити слику дечака из Сирије који спавају у мајчином крилу – на клупи једног од београдских шеталишта. „Ја нисам особа који окреће главу“, каже Уна.
Исте вечери помогла је њима и још двема породицама из Ирака.
„Рекли су да две ноћи нису спавали, послужила сам их оним што сам имала у стану – храном, чајем и млеком. Углавном су се купали, и то је тако трајало до ујутру“, прича Уна Манојловић.
Три дана касније стигле су фотографије из Брисела. Осмеси олакшања, захвалности.
Са избеглицама саосећа стотине грађана. Знају где ће их наћи. У парковима, све чешће на киши од које све теже нађу заклон. И у Миксалишту, у Мостарској 5.
„Тужан призор је био кад сам видела жену у поцепаним папучама и ја јој прилазим да јој дам обућу. Њој је то велико, али је она пресрећна што се обула“, прича Недељка Стринека.
Јелена Јејина је донела мигрантима влажне марамице и топлију гардеробу.
Последњих дана, решиле су да помогну и компаније: поред гардеробе, штандови са топлом супом.
„Колико год да се овако не разумемо, због језика, види се по њима колико им значи овај топли оброк“, каже Андреј Поповић из „Индо ми“.
Млеко и пелене за бебе. Две ставке на врху листе неопходних. И обућа. Километри пешаћења истроше бар неколико пари.
Александра Глоговац из организације „Сачувајмо бебе“ предлаже да се гардероба одваја у кесе да би остала употребљива, с обзиром на то да је кишно време.
Пакете хране, воде и средстава за хигијену Црвени крст у Прешеву има за наредних десет дана. До прве станице у Србији, после трауматичног искуства са македонске границе стижу аутобусима или пешке. Повређенима помажу лекари.
„Мучили смо се у Македонији, три дана на граници. Не треба нам ништа, само да што пре одемо у Немачку“, каже Ахмед, избеглица из Сирије.
Да им на том путу буде лакше – ћебад, шаторе, агрегате за струју, прихватној станици у Кањижи донирао је руски амбасадор. Хумано и цивилизовано, тако се у Србији поступа према избеглицама, каже Александар Чепурин.
„Не знамо шта носи сутра, али знамо шта носе јесен и зима и зато морамо сви заједно да радимо да олакшамо тешку судбину ових људи“, каже амбасадор Русије Александар Чепурин.
Деведесет хиљада тражилаца азила прошло је кроз Србију од почетка године. И још готово толико њих, према проценама, мимо евиденције. Свакога дана између Прешева и Кањиже, бар неколико ноћи под отвореним небом, проведе од пет до петнаест хиљада избеглица.
