Живојин Ракочевић
Заједница слободних затвореника
„Дакле, шта се догодило, да она лица која су осуђена у предмету ’Дреница’ буду смештена на локацију одакле изгледа могу да излазе и улазе како им је воља и прибаве упут лекара да иду у болницу, с лакоћом којом ви или ја можемо да купимо један еспресо?”
Ово није реченица неког доконог новинара или јавног гунђала, ово је део текста „Косово заслужује боље” аутора Габријела Меучија, шефа Еулекс мисије на Косову. Јесте, тај човек, извршавајући локалне (племенске) жеље и лажни баланс у правди и злочину западних амбасада, држи у затвору Оливера Ивановића.
Меучи, лице европске правде, у тексту објављеном пре четири дана на његовом званичном сајту, жали што су осуђеници из Дреничке групе слободнији од њега чија их је правда довела до затвора. Није му јасно како је Казнено-поправна служба Косова потпала под утицај „неформалних структура власти и политичких интереса”, па на слободу пушта ликове као што је Сами Љуштаку, иако је формално у затвору. Љуштаку је осуђен на 12 година јер је испалио три метка у главу везаног неидентификованог Албанца, којег је сматрао српским шпијуном. Ако му није јасна слобода за Љуштакуа, шефу Еулекса је потпуно јасно због чега је Оливер Ивановић у затвору.
Сви досадашњи сведоци против Оливера не нуде никакве доказе, али он мора бити осуђен, како због „албанских лидера” који из затвора воде политику, због Специјалног суда за ОВК, тако и због лажног баланса у злочину и злочинима. Због тога дренички осуђеник Сулејман Сељими звани Султан може све, а Оливеру ни свештеник до болничког кревета не може да дође.
На Косову није лако купити еспресо, господине Меучи, то је привилегија цивилизованих, нису жељни еспреса гето несрећници избачени из градова. Неправда која њих погађа није вас погодила у живац, али јесте оцена Фридом хауса да је Косово „полуконсолидовани ауторитативни режим”. Шта да радите када сте петнаест година, по колонијалном моделу, од будала правили генерале. Зато сада ова заједница слободних затвореника, овај тоталитарни режим, претполитичко друштво, мафијашко-племенска структура мора, у неком облику, да има своје политичке затворенике, или макар неку дискриминисану групу људи која у основи тим системима поставља најбаналније питање: зашто живимо у оваквом окружењу?
Политички затвореник Оливер Ивановић је, уз своје наде, заблуде и грешке прошао кроз све те фазе и сада се налази на прекретници у којој су се изгубила општа места и велике ствари. Остао му је само један улог: сопствени живот. Он је на инфузији, тражи свештеника и своди рачун. А колонијални управитељи и племенске структуре воде овај простор у зло. У међувремену настоје да нормалне људе сместе иза истинских решетака. Зато је читаво Косово на инфузији коју сте сви ви заједно прикључили Оливеру Ивановићу.
