Америчка електронска шпијунажа NSA биће у стању да прислушкује и све приватне разговоре у свету

© fakti.rs

У TOKУ је велика реформа у једној од најутицајнијих америчких обавештајних агенција – Националној безбедносној агенцији (NSA).

NSA je америчка електронска шпијунажа, а и више од тога. А тек ће бити.

Јер, према писању Washington Post, реформу је покренуо шеф агенције, генерал Џошуа Монро „Џош“ Рад, који је преузео дужност шефа NSA у марту ове године. Он је такође на челу Сајбер команде америчке војске. А његова иницијатива укључује стварање пет нових структура унутар агенције у Форт Миду које ће се фокусирати на вештачку интелигенцију (AI), Кину, сајбер безбедност, подршку у ратовању и глобалну шпијунажу.

Сваком од њих ће руководити нови „директор правца деловања“ или „директор мисиј“.

Ти директори имаће ранг заменика директора агенције, што ће вероватно осигурати аутономију сваког новог директората.

Унутар NSA постоје широко засноване структуре које се не могу интегрисати у нове директорате без губитка улоге. На пример, глобални систем дигиталног пресретања „Ешелон“, који је у функцији од 1990-их, вероватно неће бити организационо тумбан.

Tailored Access Operations (TAO) – елитна хакерска јединица задужена за компромитовање или директан напад на глобалне дигиталне системе била је распуштена 2016-те, током последње реформе NSA. Сада ће, према америчким медијима, ТАО бити поново успостављен као јединствена група у оквиру јединственог глобалног обавештајног центра са знатним повећањем буџета.

Сам генерал Џош Рад, као директор NSA и шеф Сајбер команде, одговара само двема особама: министру рата Питу Хегсету и директору Националне обавештајне службе Џеју Клејтону.

NSA је, иначе, огроман дигитални систем, који обухвата масивне базе података, научна истраживања, па чак и једноставно прислушкивање.

NSA у потпуности контролише „државно шифровање“, што захтева све већу рачунарску снагу.

NSA је представила нови десктоп алат за вештачку интелигенцију под називом „Питајте Мери“, вероватно назван по шефу јединице која надгледа интеграцију вештачке интелигенције унутар агенције. Агенција је изузетно заинтересована за сарадњу са комерцијалним лабораторијама за вештачку интелигенцију и чак је заобишла забрану Пентагона да Anthropic користи напредни модел Mythos.

Рад ужива подршку Доналда Трампа и поводом захтева за ограничење развоја вештачке интелигенције.

NSA је можда једина обавештајна агенција за коју вештачка интелигенција прави радни алат.

У традиционалној обавештајној служби, вештачка интелигенција може само мало убрзати рутинске процесе. NSA је, међутим, у суштини један џиновски микрофон усмерен ка целом свету.

Примарна мисија NSA је планетарно прикупљање података. А вештачка интелигенција је тренутно један од кључних алата за то.

Прва ствар коју NSA треба да реши помоћу вештачке интелигенције је поменути проблем шифровања, који ће на крају захтевати обраду тако монструозног низа дигиталних података да је вештачка интелигенција апсолутно неопходна. С друге стране, NSA акумулира огромну количину „нежељених информација“, чије је сортирање све захтевније.

Поред шифровања, вештачка интелигенција се користи као алат за „пребацивање канала“. То јест, ако NSA тренутно једноставно прислушкује све већи део човечанства, сада би се могао развити систем за брзо одређивање вредности одређених информација, чиме би се штедели ресурси, укључујући и дигиталне.

Штавише, све то ће утицати не само на област означену у Радовом плану као „глобално обавештајно деловање“, већ и на радио пресретање и гађање на бојном пољу.

Даље, NSA је практично једина владина агенција способна да се укључи у интелектуалну конкуренцију са приватним компанијама у сектору информационих технологија.

Могуће је да ће се NSA за само неколико година, кроз ослањање на алате вештачке интелигенције, трансформисати у још моћнију машину за прикупљање и обраду дигиталних информација, способну да прислушкује чак и приватне разговоре у практично било којој земљи на свету. И не само да прислушкује, већ да анализира вредност тих информација у реалном времену и даје муњевите предлоге за њихову употребу.

У том смислу, издвајање Кине као посебног подручја није изненађујуће.

Иако „Радова реформа“ тренутно изгледа као почетак дугог путовања са нејасним циљем, сам тренд и намере су злослутни.

САД није довољно што је NSA и тренутно де факто чудовиште за прислушкивање целе планете. Америчка војска већ активно удружује снаге са приватним програмерима вештачке интелигенције – а сада је овај тренд стигао и до америчке обавештајне службе.

И сасвим је могуће да ће свако ко користи, рецимо, ChatGPT за неколико година бити под Радовим реалним надзором.