
© fakti.rs
Aутор: Јаков КЕДМИ
РАТ на Блиском истоку је показао да је потрошња разних пројектила неколико пута већа него што су рачунали они који су планирали војне потребе за будуће ратове.
А Русија производи све нове типове пројектила или их надограђује. А још се показало да су донедавно биле потребне две ракете Патриот да би се оборила једна руска ракета, а да тренутно чак ни пет понекад није довољно.
Зато Зеленски може да моли, преклиње, клечи и изводи стриптиз – ништа му неће помоћи.
Украјински систем противракетне и противваздушне одбране се урушава. Штавише, постоје најмање две врсте руских ракета које Украјина не може да обори чак ни ракетама Патриот. Једна од њих је Циркон.
Москва ће натерати Европљане да преговарају тек када они лицима ударе о сто. Тада ће – бришући крв и пљујући зубе – говорити: „Ох, спремни смо за преговоре!“
Без тога, не може бити преговора.
У међувремену, европске државе предузимају разне демонстративне потезе. На пример, копају ровове дуж границе са Калињинградском облашћу и Белорусијом… Ако то раде у очекивању рата или напада на Калињинградску област, саветовао бих им да ураде нешто друго.
Да за себе копају гробове за себе, а не ровове.
Уосталом, то копање је за њих напросто глупо. Копати ровове да би се спречили напредовање непријатељских тенкова, непријатељских хорди – нема смисла. Русија ће их смирити својим нуклеарним арсеналом.
Да ли Русија планира да тенковским дивизијама из Калињинградске области крене на Пољску или чак на Немачку? Не, она у Калињинградској области ни нема довољно оклопних снага да покрене офанзиву против Европе. Али, има довољно ракета – оних са нуклеарним оружјем – да примора Европљане на мир.
Они то не разумеју то. И нису у стању да предвиде следеће кораке Русије.
Ствари за Русију изгледају све боље на фронту.
Уукрајинска војска свакодневно слаби. Нема успеха – ни тактичких, ни у наоружању, ни у војно-индустријском комплексу. Све се распада.
Русија методично одсеца Украјину од Црног мора, лишавајући је могућности да прима робу преко лука Одесе или да је извози. То је досад најмоћнији ударац задат Украјини.
Појавили су се извештаји да је Украјина, преко Турске, предложила Русији поморско примирје, уздржавање од напада на трговачке бродове.
Али, за шта би Русији било потребно то примирје?
Разумем зашто је потребно Зеленском. Такође разумем зашто је потребно Турској. Али зашто је потребно Русији? Шта би Русија њиме добила?
Ако Русија пристане на то, вратиће се политици „гестова добре воље“ и одрећи се својих предности у нади да ће то неко ценити.
Русија нема разлога да на то пристане.
Напротив, има само разлоге да интензивира разарање инфраструктуре украјинских луке како би спречила пријем било какве западне робе или извоз било какве робе.
Ако Русија прихвати турску иницијативу, кренуће против својих националних интереса.
Не знам по коју цену би Русија могла бити наведена да се одрекне дела својих националних интереса.