
©in4s.net
Бриселски Центар за европску политику (ЕПЦ) оцијенио је да Европска унија тренутно није спремна за пријем нових чланица, чак и у случају да водећи кандидат, Црна Гора, испуни све услове за чланство до 2028. године.
У двије упоредне анализе ЕПЦ указује на дубоке унутрашње проблеме Европске уније, али и на могућност другачијег модела европских интеграција, без непосредног пуноправног чланства.
У анализи коју је сачинио Ендрју Даф, бивши представник Европског парламента у процесу израде Лисабонског уговора, наводи се да су, упркос декларативној подршци проширењу, лидери држава чланица ЕУ и даље подијељени око тог питања.
Због тога се са посебном пажњом очекује шта ће Европска комисија на јесен предложити у новој стратегији проширења.
ЕПЦ оцјењује да је сада „пресудан тренутак“ за Европску унију, која се истовремено суочава са два велика изазова – пријемом нових чланица и неопходном реформом сопствених институција.
Даф упозорава да би, без демократског и институционалног преуређења, проширена Унија могла постати нефункционална.
Посебно је занимљив примјер Исланда и Норвешке. Иако су грађани Исланда на референдуму одбацили улазак у пуно чланство ЕУ, те двије државе су дубоко интегрисане у европски систем кроз Европски економски простор, односно јединствено тржиште, примјену великог дијела правила и тековина ЕУ, као и кроз шенгенски простор.
ЕПЦ зато закључује да пуноправно чланство никада није било једини могући модел европске интеграције.
„То не значи да је геополитика без значаја за проширење, али указује да геополитичко сврставање и институционална интеграција не морају увијек бити једини пут ка истом циљу“, наводи се у анализи.
Ипак, геополитички фактор остаје изузетно важан.
Даф сматра да су Европској унији, имајући у виду, како наводи, „империјалистичко понашање САД, Русије и Кине“, потребне снажне и постојане границе. Уз јачање европске одбране, проширење, према његовом ставу, представља и важно средство спољне и безбједносне политике.
Он очекује да би временом могло доћи до слабљења отпора проширењу у појединим државама чланицама, нарочито уколико би дошло до крупних геополитичких промјена у вези са ратом у Украјини.
Када је ријеч о Црној Гори, Даф оцјењује да њено брзо напредовање и могућност испуњавања свих мјерила за чланство до 2028. године неће сами по себи бити довољни да Европску унију извуку из садашњег застоја.
„Како сада стоје ствари, Унија није спремна за проширење“, закључује Даф.
Према његовој оцјени, предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лејен истовремено покушава да погура два велика процеса – проширење Уније и реформу њених унутрашњих институција.
Проблем је, међутим, што би за такав подухват морале да постигну сагласност све државе чланице – и оне које желе да успоре проширење, али и оне које се противе дубљој интеграцији саме Европске уније.
Све то долази у тренутку када десничарски национализам јача у бројним државама чланицама, што додатно компликује политички договор о будућности Европске уније, преноси ДАН.
Порука анализе је, стога, прилично јасна: чак и ако Црна Гора настави да испуњава услове и буде спремна за чланство до 2028. године, коначна одлука неће зависити само од Подгорице. Велики дио одговора лежи у самој Европској унији и њеној способности да реформише сопствени систем и постигне договор о новом проширењу.