Сокол поставио услов Црној Гори: За ЕУ морате да раскинете са „српским свијетом“!

Сокол, Фото: Стандард

Хрватски европосланик Томислав Сокол поново је узео Црну Гору и Србију као мету својих политичких лекција, овога пута уз поруку да европски пут Подгорице треба да буде условљен „раскидом“ са политиком „српског свијета“. Али Соколове ријечи откривају да његов проблем, по свему судећи, није само са конкретном политиком или одређеним политичарима — већ са чињеницом да српске политичке идеје и даље имају снагу у региону.

Сокол је, коментаришући ситуацију у Србији, отворено поручио да „Србија има већи проблем од Вучића“, јер је, како тврди, ријеч о „затрованом друштву у којем великосрпске идеје и даље живе и имају политичку тежину“. А онда је исту причу преселио преко границе и поручио да исто важи и за Црну Гору.

Према његовим ријечима, Европска унија снажно подржава европски пут Црне Горе, али уз „јасан захтјев“ да Подгорица раскине са политиком „српског свијета“, коју, како тврди, неки актери у Влади покушавају да „прошверцују испод ЕУ заставе“.

Није проблем само Вучић — проблем су Срби који мисле другачије?

У овој Соколовој изјави посебно је упадљиво што је граница између критике једне политике и квалификације читавог друштва практично нестала.

Јер једно је критиковати Александра Вучића, његову политику или одређену идеологију. То је легитимна политичка расправа. Сасвим друго је рећи да је проблем „затровано друштво“ зато што одређене националне и политичке идеје и даље имају подршку грађана.

Тиме се, суштински, шаље порука да проблем није само политичка власт — проблем су људи који не мисле онако како би Сокол желио.

Иста матрица сада се примјењује и на Црну Гору.

Не каже Сокол само да Подгорица треба да испуни европске стандарде, већ поставља „јасан захтјев“ да се раскине са политиком која се у његовом тумачењу везује за „српски свет“. Другим ријечима, европски пут Црне Горе добија и један политички предуслов: да се из власти и јавног простора потисне оно што Загреб и дио европске политичке елите препознају као непожељан српски утицај.

Ко одређује шта је дозвољена политика у Црној Гори?

Соколова изјава отвара и много шире питање — ко ће убудуће одређивати које политичке идеје имају право да буду дио демократског живота Црне Горе?

Грађани на изборима?

Или европосланици из сусједних држава?

Ако нека политичка опција поштује Устав, учествује на изборима и има подршку грађана, онда је њено постојање дио демократског процеса. Неко може да се не слаже са њом, да је критикује или да јој се политички супротставља. Али када се европски пут једне државе условљава елиминисањем политике која има српски предзнак, онда то више није само политичка критика.

То је покушај да се унапријед одреди шта је прихватљива политичка понуда у једној сувереној држави.

„Испод ЕУ заставе“ — шта Сокол заправо поручује?

Посебно је занимљив израз да се политика „српског света“ наводно покушава „прошверцовати испод ЕУ заставе“.

Таква формулација већ сама по себи носи политичку поруку. Испада да су Срби у Црној Гори нека врста сумњивог елемента који се мора контролисати како случајно не би „прошверцовали“ нешто што се не допада Загребу или Бриселу.

А шта је са чињеницом да у Црној Гори живи велики број грађана који се национално изјашњавају као Срби и који имају право да њихов политички став буде заступљен?

Да ли и они треба да „раскину“ са својим политичким и националним идентитетом да би Црна Гора била прихватљива за ЕУ?

То Сокол не објашњава.

Европа као награда за политичку послушност?

Сокол истовремено тражи да ЕУ преиспита политику према Београду, тврдећи да је годинама било превише толеранције према Вучићу како би Србија остала на европском путу и удаљила се од Русије и Кине.

И ту је, можда, најискренији дио његове поруке.

Јер се европска политика према Србији очигледно посматра кроз призму геополитичког избора — ко је ближи Бриселу, а ко Москви и Пекингу.

А онда се и Црној Гори шаље слична порука: европски пут је пожељан, али само ако се политички простор уреди тако да одговара одређеним очекивањима.

То није европска демократија какву грађани желе да виде. То је политика условљавања.

Сокол поново „дијагностикује“ Србе

Није ово први пут да Сокол говори језиком колективних квалификација када је ријеч о Србима. Недавно је отишао још даље, говорећи да је „српско друштво“ у Србији и Црној Гори „дубоко болесно“ и да живи у митовима и националистичким идејама.

Сада ту исту тезу само пакује у европски речник — „европски пут“, „вриједности“, „раскид са политиком српског света“.

Али суштина остаје иста.

Србима се објашњава шта треба да мисле. Српским политичким представницима шта смију да заступају. А Црној Гори шта мора да уради ако жели да напредује ка Европској унији.

И онда се све то назове европским вриједностима.

Црна Гора свакако треба да иде ка Европској унији ако је то политички избор њених грађана. Али европска будућност не може значити да јој други одређују ко има право да буде дио њеног политичког живота.

Јер ако је демократија заиста европска вриједност, онда би и српски глас у Црној Гори морао бити дио те Европе — без обзира на то што се то некоме у Загребу не допада.