Потресан опроштај од генерала: Кад нам Ратко Младић уђе у букваре тад ћемо бити – слободан народ

© Sputnik / Милица Тркља

Народ који има овакве генерале и војсковође, не може пропасти. Оног дана када на првој страници буквара будемо имали песмицу о Ратку Младићу, тек ћемо тада бити слободан народ. Ако не будемо то имали, други ће нам писати историју.

Овако се први ратни командант Ваздухопловства Војске Републике Српске, али и блиски пријатељ и сарадњник Ратка Младића, генерал-потпуковник Живомир Нинковић , опростио од свог команданта и саборца на комеморацији у Дому војске .

Међутим, многи који су желели да присуствују комеморацији, пријатељи, познаници, обичан народ, нису добили прилику да то данас учине.

У парку испод Трга Републике стајали су измешани мушкарци и жене, једва покретне старице, средњошколци. Неки се можда сећају генерала и ратних дана, неке је можда спасао сигурне смрти, други, рођени после рата, знају га из прича. Нечији отац је можда служио раме уз раме са њим.

Стиснут у гужви и на врућини, један старац је испред врата дрхтавим гласом викао да је грех не пустити га унутра. Можда је лично познавао генерала, можда није, грех је свакако, али Дом војске није био довољно велики да прими све који су хтели да одају почаст Ратку Младићу.

Без Младића не би било ни нас

Генерал-потпуковник Нинковић говорио је о лику и делу генерала, рекавши да се појавио у српском народу у најтежем историјском тренутку, онда када се плански разбијала Југославија, када је непријатељ нападао споља и изнутра, када се борба са читавим светом водила прво дипломатски, а онда и војно. Та људска и војничка громада , како га је Нинковић назвао, хватао се у коштац и са домаћим квазиполитичарима, са страним агентима, локалним криминалцима и паравојскама. Ипак, храбро и успешно је одолевао, а његовим заслугама данас Република Српска постоји .

Генерал Младић је почетком 1991. одлично разумео да следи планског разбијање Југославије, а да је на сцени грађански рат. Још је тад отпочео борбу да по сваку цену спречи братоубилачки рат, јер је схватио да непријатељ планира да завади Србе како би се међусобно поубијали. О томе ми је потанко причао. Међутим, успешно смо спречили да се то деси и у Републици Српској Крајини и у Босни и Херцеговини, што је један од најзначајнијих резултата наше борбе. Запад је ценио да се након распада Југославије и одвајања република Срби неће на време снаћи у Босни и Херцеговини и да ће их непријатељ лако збрисати. То се, Богу хвала, није десило, рекао је Нинковић.

Од Младића никада није видео писано наређење или чуо наредбе „побити“, „протерати“, „истребити“, али је зато више пута сведочио не реченици, него генералској заповести са свом тежином коју то носи: „Немој да длака са главе фали заробљеним непријатељским војницима, или ћете са мном имати посла“ . Однос српске војске под Ратком Младићем према непријатељу био је такав да су у нашим болницама лежали и муслимани и Хрвати, присећа се Нинковић и опомиње да се све злонамерне провокације које говоре супротно занемаре. За њих не постоји ни један једини доказ и оне се циљано пласирају. Унапред договрен план да се српском народу наметне хипотека геноцидности кроз Сребреницу, о чему сведоче обавештајни подаци, само је један у низу таквих непријатељских пројеката, рекао је генерал-потпуковник.

Ми данас, браћо и сестре, испраћамо на вечни починак људску и војничку громаду коју по делима можемо уврстити у друштво Карађорђа… Хвала му за постојање Републике Српске, јер да нисмо имали Ратка Младића, баш таквог какав је био, не бисмо имали ни Републику Српску. Славиће га и опевати уз гусле будућа српска поколења. Нека ти је покој души, драги команданте.

Овај пут ми пишемо историју

Борац ВРС прве категорије, данашњи председник Борачке организације РС и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић говорио је о важности улоге коју је Ратко Младић имао у исписивању српске историје, али и путу којим се попео у вечност.

Јуче, данас, сутра, ми сви овде, српски народ у целини, исписујемо једну страницу своје нове историје чији је део генерал Ратко Младић. То није обична историја која се пише на листу папира коју неко може избрисати или подерати. Познато је да нам, нажалост, историју често пишу други, те да је прекрајају. Међутим, јуче, данас, сутра, ми данас овде и, оно што је охрабрујуће, наша омладина и будућа поколења – исписују нову српску историју својим срцем. Та историја вреди, она је најдуговечнија, преноси се са генерације на генерацију, са колена на колено и та историја вечно траје, рекао је Остојић.

Срби су народ Немањића, Светог Саве, Лазара, Карађорђа, Милоша, војвода из Првог рата и јунака из Другог, народ праволавља, ћирилице, српског језика, Косова и Метохије и тамошњих светиња. Без њих не постојимо, рекао је Остојић, исто као што нас у Српској не би било без Ратка Младића, Радована Караџића и Деветог јануара .

Ми нисмо народ без историје или нације. Народ који нема своју историју и нацију је народ у покушају, а ми то нисмо. Ми смо народ који је имао славну историју које не треба да се стидимо, а део те историје постаје сада и генерал Ратко Младић.

Бој на Косову је био тренутак када је српски народ одабрао Царство Небеско и слободу, а одбацио овоземаљски живот и ропство, подсетио је Остојић. Тада је трасиран наш пут и наша историја којом сведочимо да је слобода највећи идеал за који се вреди борити и боримо се од Косова поља до данашњег дана. Управо с тим идеалима Косовског завета, генерал Ратко Младић је 1992. године стао на чело српског народа у Републици Српској.

Учио нас је да идемо путем Христа, голготе и страдања, путем доброте и љубави, међусобног уважавања и поштовања, слоге и јединства, а све у једној униформи, све под истом капом на којој је стајао исти знак. Можда је то само и њему пошло за руком у историји српског народа. То је био пут са којег су многи отишли у вечност, у Царство Небеско, али је то био и пут на којем смо ми, на челу са генералом Ратком Младићем, својим животима, крвљу и делима исцртали границе Републике Српске.

Комеморацији су присуствовали министар правде Србије Ненад Вујић, председник Републике Српске Синиша Каран, министри унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир и рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић, сенатор Републике Српске Јелена Гускова, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, адвокати Горан Петронијевић и Драган Иветић, као и бивши премијер Србије Никола Шаиновић.

Говоре су одржали и генерал и председник извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије Лука Кастратовић , генерал и некадашњи начелник Генералштаба војске Југославије Бранко Крга и члан Руске академије наука Јелена Гускова . Након комеморације, присутни су изјавили саучешће породици Ратка Младића.

Сахрана ће се одржати у понедељак 7. септембра. Од 7 часова ујутру ковчег са телом генерала Младића биће изложен у Цркви Светог Луке. Саучешће ће моћи да се изјави од 7 до 12 часова, након чега ће поворка кренути ка Топчидерском гробљу. Укоп генерала одржаће се око 13:30 или 14:00 часова.