План Брисела да расистички колонизује Балкан: Зашто кажеш тројанци, а мислиш на – Србе!

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом

Како ствари стоје, најављена реформа процеса проширења ЕУ је, народски речено, куповина мачке у џаку или шећерна водица за лаковерне. За кандидате је потпуно неизвесно да ли ће на крају добити „шаргарепу“, а оно што је сигурно је да циљ уопште није лакши и бржи пријем у чланство, већ стварање система неоколинијалне управе.

Како ће функционисати нови модел проширења требало би да буде обелодањено средином октобра, али се већ спекулише да доноси тектонске промене за земље кандидате. Назнаке предлога Европске комисије (ЕК) дала је у Загребу европска комесарка за проширење Марта Кос, нагласивши да се свет променио, а самим тим и процес проширења мора да се промени. Засад се спомињу четири кључна стуба.

Постепена интеграција, односно напуштање принципа „све или ништа“ где би земље кандидати требало да осете опипљиве користи и пре пуноправног чланства. Са друге стране, предвиђена је и строжија контрола кандидата како би се спречило назадовање нових чланица и улазак, како је Кос навела, „тројанских коња“.

Како би ЕУ са преко 30 чланица могла ефикасно да функционише, предлаже се смањење области у којима једна држава може да стави вето, а као четврти постулат, Брисел ће пажљиво анализирати како ће пријем нових чланица утицати на постојеће државе и заштити их од потенцијалних ризика.

Неоколонијализам и доминација

Адвокат и народни посланик Бранко Павловић оцењује да првом тачком ЕУ признаје да је ентузијазам грађана који припадају државама које су на путу интеграција у великом паду, па говоре о опипљивим користима, док је последња тачка обећање грађанима чланица да ни случајно неће бити примљен нико ко ће на било који начин угрозити интересе ЕУ на начин како их Брисел тумачи.

„Средишња два говоре о томе да ће се поставити потпуни неоколонијални положај и потпуна доминација и лишавање сваког суверенитета оних који су на путу приступања ЕУ. Тако да је то један механизам који искрено показује како бриселска бирократија потпомогнута Мерцом, Макроном и сличнима уствари гледа на народе и државе који су на путу приступања ЕУ. А и средишњи део није само медијски, само спољна политика, он је буквално на целој линији, дакле и безбедносно и финансијски и економски. Тако да је то један потпуно заокружени, еуфемистички назадни, али у суштини – систем неоколонијалне управе“ оцењује саговорник Спутњика.

Како истиче, кад кажу постепена интеграција, то значи вероватно никад, али то не могу да кажу јер онда не би могли да спроводе други интерес, него “биће, само се не зна када”. То је, како каже, у једном моду колонијалистичког размишљања иза кога заправо стоји расизам, јер они нас и друге народе не виде као стварно равноправне.

„Они мисле да смо ми нижа врста. Само сад то све више испливава на површину. Оно што они заиста не разумеју, то је да њима цури време. Не Србији. И колико за годину дана тај Брисел неће ни постати овакав какав је“, поручује Павловић.

Строжија контрола пак, сматра он, значиће да поставе своје управитеље на све осетљиве тачке државног, привредног, друштвеног и медијског система које они сматрају да су битни.

„И добићете некога који мора да вам штриклира да сте ви добар ђак, и када се види да сте добар ђак у многим областима, онда кажу, добро, сад ћемо да вас потпишемо два пута по рамену, а не само једном како је било до сада“, закључује он.

Ко је за Марту тројански коњ?

Са друге стране, уверен је да када говоре о тројанском коњу, да је пре свега реч о Србији, односно руском и кинеском утицају.

„За њих је тројански коњ све што није Брисел. Под један Русија, затим Кина, а под три прикривено Америка. Они мисле да им се на територији Србије не провуку инсталиране групације, структурирани привредни и медијски системи Русије, Кине и Америке. Они Србију као Србију уопште не виде као проблем, јер смо ми мали, не можемо ми њих да уздрмамо никако“, додаје саговорник.

Оно што би могла да буде добра вест за Србију, је смањење моћи вета у појединим областима, што би нама значило када је Хрватска у питању. Међутим, Павловић није уверен да је то могуће спровести.

„Пошто је потребна сагласност свих чланица онда Северна Македонија нема никакве шансе, јер би их Бугарска блокирала, а Хрвати нас. Мислим да то не би било могуће без промене оснивачког акта, али нисам потпуно сигуран да би могао то да тврдим“, истиче Павловић.

Четврти постулат – Заштита ЕУ интереса пак, сматра он, значи ништа друго него апсолутни монопол.

„Они хоће да имају монопол на територији ЕУ, у свему. Све што угражава њихов монопол у било ком делу, то је та њих потенцијални ризик „, закључује Павловић.

Тренутно је девет земаља кандидата за чланство у ЕУ. Поред Србије ту су Црна Гора, Албанија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Украјина, Молдавија, Грузија и Турска која најдуже чека на пријем, од 1999.