Сад је свима јасно: Следе преломне године, Запад више не може да спречи епохалне светске промене

© Sputnik / POOL /

Поруке Владимира Путина упућене с брода руске Пацифичке флоте јасно показују да се Русија неће цењкати ни с квадратним сантиментром своје територије, а уз њену блиску сарадњу с Кином, укључујући на Северном морском путу, као и све ближи војни пораз целог НАТО у Украјини постаје свима јасно да Запад не може да заустави историјски ток.

Пред нама су, кажу саговорници Спутњика, преломне године у којима ће Запад ући и у додатне финансијске проблеме , при чему је ситуација далеко од финансијске кризе 2008. године кад је у западним државама ипак владала политичка стабилност.

“Ово сада што им долази – са војним поразима читавог НАТО у Украјини , па на Блиском истоку, а са све јаснијом поруком Кине и Русије да ће од сада добијати војне одговоре на претње и пиратерије свуда у свету, спојиће се Западу у кратком временском периоду. У наредних годину-годину и по дана Запад ће трпети невиђене ударе. У суштини не може се зауставити тај ход јер су земље које неће више да трпе империјализам прешле ниво технолошког знања, иновација, финансијских, инфраструктурних способности да могу да реализују све што замисле. То је суштински незаустављиво и ове ретроградне империјалне силе заправо иду контра историјског тока и не могу никако да се надају било чему него поразу”, уверен је посланик Скупштине Србије и публициста Бранко Павловић.

Епохални светски процес незаустављив

Како каже, Русија и Кина спроводе генијалну идеју да Азију и Европу премреже са свих страна различитим пројектима.

Поред Северног морског пута већ названог Ледени пут свиле, ту су и руски пројекти који иду ка југу према Ирану и Пакистану чиме се заобилазе све могућности ометања и опструкције.

“Ту су и кинеске руте које иду ка Ирану. И кад то погледате, то је епохални светски процес који је незаустављив. Он је толико јасно надмоћан у свему у односу на оно што западни империализам хоће, а то је да се ви никако не развијате и да никако не будете у могућности да живите без икаквог ослонца на Запад. Све мора да иде преко нас и онда ми да узмемо у суштини рекет, они то зову екстра профит. Е то постаје немогуће”, примећује Павловић.

Уредник портала “Факти” Ђуро Билбија истиче да је најважнија тачка западне стратегије опкољавања Русије била Украјина а да је сада из Русије недвосмислено речено да ће пресецати канале преко којих се кијевски режим војно храни са Запада.

“Министар Сергеј Лавров је недавно први пут рекао да ће Русија сурово разарати те канале. Дакле, преговора нема. Свима је сад све јасно. Да ли ће Трамп негде на крају да можда крене неким паметнијим путем решења, нисам сигуран”, наводи он.

Јапан може да заборави Куриле

Павловић ставља акценат на Путинове изјаве током маневара Пацифичке флоте, као и приликом његове прве посете Курилима, острвима на које Јапан и даље полаже претензије.

„Председник Путин је у једном делу био у цивилном председничком оделу, а у једном делу је своје поруке слао у униформи, што такође није случајно. Само по себи представља поруку. То треба везати, наравно, не само са том идејом опкољавања и сламања Русије, него и због тога што је потпуно постао актуелан арктички пут, а читав тај део који иде од ових острва ка северу је кључан за безбедност и стабилност тог трговачког пута који је почео да функционише… Путин је дао опипљиву подршку Кини у њеним упозорењима Јапану да не могу да се враћају својим неофашистичким тлапњама из Другог светског рата јер ће наићи на жесток одговор. И ако сад гледамо Америку која се ту ослања на Јужну Кореју и Јапан, а с друге стране Русију и Кину, како то изгледа, ко је у бољој ситуацији“, реторички пита наш саговорник.

Ако је, напомиње он, Запад и имао замисао неког ширег захвата сламања Русије, што је за њега била предигра за неко будуће сламање Кине, сад се види да су и Москва и Пекинг потпуно свесни тога као и да од те приче Запада неће бити ништа – а ово је неувијена порука да ће добити благовремен и одговарајући одговор.

Билбија напомиње и да је посетом Курилима Путин ставио до знања Јапану да може да заборави та острва заувек.

“С обзиром да је Путин посетио једно од два кључна острва која су најближа територији Јапана, Итуруп, то је сигурна порука да барем за његове владавине Јапан нема чему да се нада. Американци бесомучно наоружавају Јапан, без обзира на све. Тај тренд није нимало посустао, није скинута нога са гаса”, упозорава новинар.

Шта то Америка не разуме

Билбија подсећа на бојне заједничке америчко-јапанске вежбе у том региону.

“Американци и даље мисле да су они главни не само на планети, него мало и шире и да могу кад год хоће, шта год хоће, како им се хоће. А Иран им је сад препречио тај пут, барем у том свом делу света. Видећемо како ће то даље да им иде. Кина се јако добро спрема, ту је и питање Тајвана, не треба га занемарити. Американци подржавају ставове Јапана о јужнокурилијским остравима. Русија подржава позицију Кине поводом Тајвана.”

Он такође указује на забрињавајуће тежње Јапана да напусти обавезе ненаоружавања преузете после Другог светског рата.

“Још у време покојног премијера Шинза Абеа прогласили су да Јапан, иако има и даље само одбрамбене снаге, а не класичну армију, има право да помогне савезницима. Значи да изиђе са своје територије, као што је и Немачка искористила неке сличне ствари да она изађе из своје територије, и да практично постане реално војна сила. А који је главни савезник Јапана? Америка. Америка ратује по целом свету, дакле Јапан као подизвођач радова може да ратује такође са Америком по целом свету, ако је она сагласна… Не знам да ли ће их Америка пустити баш толико, јер Америци Јапан јесте потребан против Кине, против Русије, али да не изађе и тај дух из боце.”

Павловић наглашава да је Русија много пута последњих деценија покушавала да покаже Јапану да пријатељска сарадња може бити изузетно корисна за обе државе.

“Јапан је дотле развијао свој ревизионизам Другог светског рата. У том смислу потпуно је погрешно прочитано – као што су у Украјини користили Минске споразуме да би заправо ишли на етничко чишћење Руса у Украјини, тако су у Јапану мислили да кроз ту форму пријатељског у ствари могу да развијају све опасније структуре за будући сукоб са Русијом, а онда и са Кином. То ће им се све обити у главу… Јер кад почнеш да играш ту врсту агресивне политике која ти се уклапа са јапанским екстремним национализмам и агресивном политиком Америке, само је питање тренутка када ћеш доживети потпуни слом. Оно што те структуре са Америком на челу не разумеју јесте да је ово време војне надмоћи Кине и Русије у односу на вас. У читавом низу највиших технологија касните, а настављате да водите агресивну политику као да сте војно надмоћни”, констатује саговорник Спутњика.