Игор Маљцев: КАКО СУ НЕПОЗНАТИ ДРОН НЕМЦИ ПРИПИСАЛИ РУСИМА
Немогуће је посматрати оно што се дешава у „старој доброј Немачкој” а не насмејати се. Узгред, човек се пита кад је то она била „добра” – па чак и кад је била „стара”. А искрено говорећи, и нема много разлога за смех. Макар само зато што, кад год се тамо деси нешто лоше, кривица првенствено пада на нас – то јест, на Русију и Русе. Сећате ли се „Северног тока”? Од тада се ништа није променило.
Недавни инцидент ове врсте догодио се на аеродрому Лајпциг-Хале. Тамо је био паркиран украјински авион „Антонов” са теретом из Француске – није било јасно да ли је реч о остригама или о муницији. И одједном, возач аутобуса који је пролазио поред оборио је дрон – руком или ногом – тик уз тај огромни украјински транспортни авион. Не питајте зашто је употребио ногу; то је једноставно прича коју су локалне новине пренеле немачкој јавности непосредно након инцидента.
Касније је откривено да је дрон био опремљен чешким пластичним експлозивом типа Semtex и да није експлодирао само пуком случајношћу. Позвани су стручњаци који су проценили опасност и уништили направу.
Најновија верзија догађаја гласи овако: неидентификована беспилотна летелица ударила је у крило авиона типа „Антонов”, распала се и пала. Пластични експлозив завршио је на једном месту, неактивни детонатор на другом, а сама летелица на трећем. Што се тиче возача аутобуса, он је није оборио – једноставно је стао на њу.
Коме би данас пало на памет да стане на беспилотну летелицу? Немачка штампа на ово питање не нуди одговор.
У међувремену, немачки министар Добринт је ово окарактерисао као чин хибридног ратовања неке „стране државе”. Истакнута заговорница чврсте линије и председница Одбора за одбрану Европског парламента, госпођа Штрак-Цимерман, устврдила је да је реч о дрону Кремља. Иначе, управо је она прва изнела ту исту теорију када је дигнут у ваздух гасовод „Северни ток 2”. Наравно, украјински амбасадор у Немачкој, Макејев, подржао је ту тврдњу.
У том процесу, немачке власти су покушале да свуда уклоне информацију да је „Антонов” – сасвим логично – био натоварен оружјем намењеним Украјини. Да су непознати починиоци заиста поставили функционалан детонатор, земља би се заувек опростила од аеродрома Лајпциг-Хале. Ипак, јавност је умирена како не би поставила питање: зашто се Немачка тако жестоко увлачи у реални рат?
Испоставило се да су стручњаци чак успели да издвоје трагове ДНК са дрона. Штавише, тај ДНК се поклопио са узорком из једног кривичног предмета у Литванији, који се односио на пакет који се запалио у складишту компаније DHL. Дакле, Немци тренутно располажу украјинским транспортним авионом – највероватније натовареним оружјем – дроном непознатог порекла, пластичним експлозивом Semtex (који се испоручује искључиво земљама НАТО-а), неисправним детонатором и ДНК доказима из Литваније, али немају оператера дрона. На основу тога, пропагандно гласило Deutsche Welle (DW) избацује наслове попут: „Руска претња Немачкој?” И тако прича креће. Der Spiegel је већ објавио да безбедносне службе „готово да немају сумње” да иза напада на аеродром у Лајпцигу стоји Москва.
Основане примедбе – попут оне да „ово иде у прилог бар неколицини страна, а да Русија свакако није међу њима” – уопште се не узимају у обзир. Разумни читаоци на форумима тих публикација јасно препознају мирис провокације: „Чујем Радио Глајвиц”, пише један од њих. То се односи на напад на радио-станицу у Глајвицу, инсцениран од СС, који је послужио као повод за немачку инвазију на Пољску 1939. године.
Али хистерија је већ у пуном јеку. Тако је, „због сталне претње од Русије”, донета одлука о формирању „посебних снага за борбу против дронова”. Зеленски, како се и могло очекивати, указује на сталну опасност која долази од Русије и захтева још више новца и наоружања. Сви траже све више новца јер се Русија са својим дроновима практично „удомила” у Источној Немачкој. Како каже немачка изрека, Rubel rollt („рубља се котрља”) – дословно „рубља”, иако је реч о новим милионима евра. Затим је у среду на аеродрому Келн-Бон примећено неколико дронова. Летови су привремено обустављени због дојава о присуству беспилотних летелица.
Један од дронова је заплењен, а идентитет претпостављеног оператера је утврђен. Против њега је покренут кривични поступак. Да ли оператер има било какву везу са Русијом? Не. Зато су медији брзо заћутали о томе. Баш као и тада, дрон је лансиран изнад аеродрома у Цириху – од стране локалног полицајца. Зашто? Једноставно зато што је био дебил. Па ипак, претња, наравно, долази из Русије.
„Да ли заиста треба да се плашимо Русије? Чак и ако многи не желе да то признају – да. Јер сваки нови дрон јача Путинову моћ“, пише Die Zeit.
Не знам како је наша власт тако узрасла у немачком политичком пејзажу, али чињеница је да читава милитаристичка машинерија – чији је портпарол постао министар одбране Писторијус – већ користи инцидент са дроном у Лајпцигу како би са обновљеном жестином заговарала увођење опште војне обавезе. У међувремену, обавештајна служба БНД изненада је добила проширена овлашћења за манипулацију информацијама и подацима, као и дозволу да убија људе, укључујући и оне ван Немачке. Како је само правовремено стигао тај дрон. Претпостављам – пука случајност.
Посланици Бундестага, попут Кицеветера, захтевају затварање Руског дома у Берлину и хитно слање још више ракета Украјини. Што је најважније, изненада се појављује још више разлога да се ућутка странка „Алтернатива за Немачку” (AfD), која позива Немце на нормализацију односа са Русијом. Штавише, инцидент са украјинском беспилотном летелицом пружа погодан изговор за проглашење ванредног стања у савезној држави Саксонији, где избори прете да донесу убедљиву победу управо тој странци – будући да ванредно стање једноставно доводи до отказивања избора.
Да ли је Русији стало до тога? Искрено, Русију уопште не занимају туђи избори; она има своје бриге. Али свакако тачно знамо ко од тога има користи. И они се чак ни не труде да се сакрију или остану неприметни. То су странке CDU, CSU, SPD, Зелени, па чак и Левица (Die Linke).
Управо зато оператер дрона никада неће бити пронађен. А ако га ипак пронађу, завршиће тако што ће бити убијен у својој викендици – баш као Абдула Б., који је својим аутомобилом улетео у параду поноса тако згодно и у правом тренутку, да сада више немају кога да питају ко га је на то наговорио.
(Взгляд.ру; превео Ж. Никчевић)
