Рат није пуцачина с кауча уз пиво: Напад НАТО-а на Русију био би знак за жестоке ударе по Европи

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov /

Разрада војних концепција НАТО-а за могући сукоб са Русијом, укључујући употребу далекометних беспилотних летелица за ударе по циљевима у дубини руске територије, показује све израженију милитаризацију Алијансе, оцењује војни експерт Андреј Кошкин.

Он, међутим, упозорава да би директан сукоб Русије и НАТО-а имао потпуно другачију динамику од актуелног рата у Украјини. Кошкин сматра да се у делу западних анализа могући рат представља превише поједностављено, као операција у којој се могу наносити удари без озбиљних последица по ону страну која их изводи.

Он је то прокоментарисао поводом писања немачког листа „Билд“ да је НАТО развио концепцију за случај могућег сукоба са Русијом. Према наводима тог медија, планови Алијансе предвиђају три стратешка корака , који су обухваћени Концептом копненог ратовања НАТО-а, укључујући и могућност удара на циљеве дубоко на руској територији.

Бесмислени покушај ширења заблуда

Коментаришући концепт који је развио мајор америчке војске Ендру Пингри, Кошкин оцењује да је очекивано да НАТО , као војно-политички савез, развија сценарије за потенцијални рат са Русијом, али оно што је ново јесте да у те планове имплементира искуства из рата у Украјини, пре свега употребу далекометних дронова за ударе дубоко у територију Русије.

„У самом називу изненађује то што се говори о ‘вођењу копненог рата’. Зашто? Зато што удари беспилотним летелицама нису копнени рат… Сувише бомбастично и самоуверено говоре о копненом рату. Тај Ендру Пингри је ниво мајора, а не генерала и очигледно је умислио да је велики командант, тако да је тај концет, са професионалног становишта, предодређен на неуспех. Европа данас помаже Украјини оружјем и дроновима, али сама европска инфраструктура углавном није директно изложена руским ударима. То су две различите ствари. То што Ендру предлаже је ‘пуцачина’ из лежећег положаја на каучу. Тако он види ту концепцију. Он лежи на каучу, пуца и ужива у томе, а онда оде, нешто поједе, попије пиво и поново се врати да игра игрице. Реалност је нешто друго, јер концепција и резултат би били потпуно другачији ако би Русија узвратила и ударила на инфраструктуру европских држава које би учествовале у том рату“, каже Кошкин.

Према наводима немачког листа, прва фаза НАТО плана предвиђа употребу борбених авиона, ракета и беспилотних летелица, уз формирање својеврсне „аутономне зоне“ дуж границе балтичких држава са Русијом и Белорусијом, у којој не би биле распоређене снаге НАТО-а. У наредној фази, Алијанса би могла да изводи ударе по циљевима на руској територији, укључујући аеродроме, одбрамбену индустрију, мостове и железничку инфраструктуру. План, према писању листа, предвиђа и успостављање „ваздушног моста“ за транспорт дронова и роботизоване технике у зону сукоба.

Кошкин оцењује да је реч о „бесмисленом чланку“ који, пре свега, има за циљ да утиче на јавност и створи слику о наводној војној надмоћи и способности НАТО-а, док се истовремено занемарују стварни ризици тог сукоба. Према његовим речима, такво представљање војних планова доводи цивилно становништво у заблуду и ствара лажан утисак да би се такав рат могао водити једноставно и без озбиљних последица.

НАТО – одбрамбени или агресивни савез

На питање да ли би НАТО, уколико би заиста извео нападе на руску територију, и даље могао да се назива одбрамбеним савезом, Кошкин одговара да би Алијанса у сваком случају себе позиционирала као одбрамбени војни савез . Према његовим речима, НАТО би у јавности и преко медија своје потезе представљао као нужну одбрану, док би Русију приказивао као агресора, настојећи да оправда сопствене војне акције и утиче на јавно мњење.

„Нико њихов савез неће преименовати у ‘агресивни савез’. Друга је ствар што су њихове акције агресивне, што њихова дејства представљају провокацију и подстичу рат између Русије и европских држава. То је реалност“, додао је експерт.

Кошкин сматра да би први директан удар на руску територију готово сигурно изазвао руски одговор по објектима у земљама НАТО-а. Он је уверен да официри упозоравају политичаре да се не заиграју и да не потцењују могућности Русије, јер би последице евентуалних удара по европске државе могле бити далеко озбиљније него што се представља. Због тога Кошкин сматра да текст једног мајора не треба третирати као дело великог стратега, већ као једну војну концепцију којој је, по његовом мишљењу, дат превелики значај.

Говорећи о све оштријој антируској реторици, Кошкин истиче да се војним концепцијама и медијским текстовима истовремено испитује граница до које се може ићи. Према његовим речима, таквим приступом се постепено померају границе прихватљивог, док се занемарује штета коју таква реторика може нанети западним земљама, њиховим грађанима и односима са Русијом.

Кошкин верује да овакви текстови и садржаји не настају случајно, већ да иза њих стоје заговорници рата и прерасподеле сфере утицаја.

„Они су спремни да се заиграју, а друга ствар је ко ће касније сносити одговорност. Ми нећемо сазнати ко је заиста сносио одговорност за иницирање таквог сукоба, ако га заиста распламсају између НАТО-а и Русије. Све то њима изгледа као игра. Они виде да Русија ратује са Украјином. Сада се изводе удари, гину цивили . Све, наводно, функционише нормално, а Европа је по страни. Они мисле да ће тако бити и убудуће, зато и пишу тако јефтине концепције“, закључио је Кошкин.