Владимир Лорченков: ДОБРОДОШЛО КУЋИ, ГУЉАЈПОЉЕ!

Ево, тројица руских војника ослободили су родни град руског побуњеника Махна, Гуљајпоље. При томе, за разлику од Купјанска, где је неколико чета украјинских штурмовика доспело у потпуно опкољавање, овог пута је прошло без жртава и окупатори Гуљајпоља једноставно су побегли, оставивши га Русима.

Ово је акт историјске правде: Нестор Иванович је мрзео политички украјинство. Године 1932. у Паризу је написао: „Никаквих граница са братским руским народом ради лажи у име ‘ненке Украјине’ са њеном независном државношћу, затворима и џелатима. Али ко се супротстави, томе нема милости! Села и читави градови уништавају се ватром, становништво се хвата у плен и сваки десети по реду се стреља, а остали… сносиће тешку казну за своју ‘зраду’ (издају) баш од својих ‘братив-украинцив‘.

Поновићу и нагласити: душу посебно радује чињеница да је све прошло без жртава са обе стране, и да током ослобађања Гуљајпоља није погинуо ниједан Рус – великорус или малорус – (Денис „Капустин“ се не рачуна, јер он није био ни Рус ни Украјинац).

Добродошло кући, Гуљајпоље!

(Наравно, у таквом тренутку нисам могао да не помислим на очување мултинационалног разноликог састава бивше УССР, праве тамнице народа – мог деду Гуцула у Буковини су силом натерали да се потписује као „Украјинац“, баку Румунку из српске енклава у Новој Србији су приморавали да у школи говори на измишљеном совјетском суржику, а њен уџбеник на румунском је спаљен у школском дворишту…)

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)