Промаја у европским складиштима гаса: Каква зима чека ЕУ, а каква је ситуација у Србији

Getty © Stock foto/MikeMareen

Кроз складишта у већини европским земљама ових дана „дува промаја“, а подаци тржишних аналитичара показују да су тренутно попуњена око 55 одсто, што је најнижи ниво за овај период године од 2021. Резерве овог енергента у Немачкој и Холандији пале су крајем јула на најнижи ниво икада. Свесна да не може да испуни ни своје прописе, ЕУ је ублажила захтев за попуњеност складишта, тако да сада земље чланице до 1. новембра морају да обезбеде резерве од минимум 80, уместо 90 одсто.

Европа се приближава неизвесној зимској сезони, док сукоби на Блиском истоку и ограничено снабдевање течним природним гасом (ЛНГ) повећавају ризик од нових ценовних шокова. Додатни притисак стварају повећана летња потрошња гаса за хлађење, али и мања производња из нуклеарних електрана  због ниског водостаја.

Генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић је истакао да Србија тренутно има најбоље цене гаса у Европи и да је веома важно да сачувамо аранжман са Русијом, што ће према његовим речима, бити урађено.

„Ситуација са гасом и осталим енергентима у региону и Европи је лоша, осим у Србији, јер тамо немају довољне количине док су код нас складишта гаса ‘напуњена до чепа’ и сада их пунимо у Мађарској. Немојте да бринете за енергенте у Србији. Налазимо се у зеленој зони. Ликвидност и ‘Србијагаса’ и ‘Електропривреде Србије’ су на више него добром нивоу и неће бити повећања цена за становништво“, рекао је Бајатовић.

Иако Брисел тврдоглаво инсистира на одустајању од руског гаса и најављује укидање енергетске зависности од Москве, подаци показују да је увоз руског ЛНГ-а константно растао током целе прве половине године. Руски течни гас итекако је стизао до европских лука, а највећи купци из ЕУ били су Белгија, Француска и Мађарска. Белгија је у јуну повећала увоз руског гаса за 27 одсто, чиме је први пут од јула 2025. године постала највећи купац руског гаса међу земљама Европске уније. Подаци „Евростата“ показују да су  Белгијанци повећали увоз 1,8 пута.

Рат на Блиском истоку значајно је пореметио глобално тржиште течног природног гаса, на који је Европа рачунала, тако да је сада знатно теже закључити дугорочне уговоре са америчким добављачима.

Стручњаци кажу да тренутни ниво залиха не значи непосредну опасност од несташица, али указују да ће нижи ниво резерви повећати зависност Европе од временских услова и стабилности међународног тржишта. Цена природног гаса на европском тржишту тренутно је нешто изнад 60 евра по мегават-сату, што је готово двоструко више него у истом периоду прошле године.

Доктор економије и професор на МГИМО-у Јулија Зворикина је изјавила за РТ да су земље ЕУ донеле многе „емотивне“ одлуке још 2014. године, али да је сада јасно да је замена испорука гаса из Русије, с обзиром на сва текућа глобална дешавања, прилично тешка.

„Чак и према документима система ЕУ, резерве гаса су недовољне, јер се очекује да ће капацитет складиштења бити попуњен најмање 90 одсто између новембра и децембра. Тренутно, због сложених процеса, укључујући и сопствена ограничења ЕУ, која је спречавају да у потпуности сарађује са руским добављачима, складишта су недовољно попуњена, приближно 15 одсто ниже од просека последњих година“, рекла је Зворикина.

Она је истакла да је инфраструктура за транспорт гаса сложена и да ју је веома тешко преоријентисати на снабдевање са нових локација, иако се неке државе, попут Мозамбика појављују као ови потенцијални озбиљни играчи.

„Русија увек била поуздан добављач, пре свега за Немачку и немачку гасно-хемијску индустрију. Пошто политички аспект често превладава над економским, није постојала једногласност међу европским земљама чак ни током дискусија о Трећем енергетском пакету када је усвојен. Стога, овде и сада, видимо помешана мишљења, с обзиром на чињеницу да све земље морају да сачувају свој економски потенцијал. На пример, Белгија има развијену гасно-хемијску индустрију. Земље попут Мађарске и Бугарске имају производњу ђубрива. Овде руски гас игра значајну улогу“, објаснила је Јулија Зворикина.

Европа је након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. брзо смањила ослањање на руски гас из цевовода и постала један од највећих светских увозника течног природног гаса (ЛНГ), што је створило нове изазове, пошто сада мора да се такмичи са Азијом за ограничене количине гаса на глобалном тржишту. Након ескалације сукоба између САД и Ирана, европски увоз течног природног гаса је успорио, док се Азија вратила агресивнијој куповини.

Посебну забринутост изазива ситуација са Катаром, једним од највећих светских извозника течног природног гаса. Та земља је пре кризе учествовала са приближно петином глобалне понуде течног природног гаса, а сваки поремећај у Ормуском мореузу могао би да додатно отежа испоруке. Додатну неизвесност на тржишту створила су оштећења највећег светског извозног ЛНГ терминала у Катару, због чега поједини амерички добављачи чак нуде подстицаје купцима да смање договорене количине из постојећих уговора.

„Гаспром“ је раније указао да Европа наставља да бележи негативне рекорде када је реч о попуњености складишта гаса. „Гаспром“ је проценио да би залихе гаса у европским подземним складиштима до почетка наредне грејне сезоне могле да остану и испод 70 одсто попуњености.

Председник Скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић је указао да гас више није само енергент или сировина, већ геостратешко оружје, којим Запад покушава да се бори против Русије.

„Успео је на неки начин, тиме што је престао да ради ‘Северни ток’ и тиме што је смањена потрошња, односно пријем руског гаса, али је направљена врло велика штета Европи. Све мање и мање гаса, а све више отпуштања радника. Није проблем само што гаса нема, него што му је цена све већа. Европа ово све што ради, да би Русији направила штету, заправо прави већу штету себи“, сматра Војислав Вулетић.

Он истиче да течни гас не може да замени природни гас из цевовода, јер га једноставно нема довољно и да су очекивања да ће он заменити руски гас само приче. Вулетић је указао и да течни гас, због начина производње и транспорта, мора да буде скупљи.

„Србија не дели неизвесну судбину ЕУ“

План ЕУ да од 1. јануара потпуно забрани руски течни природни гас, који тренутно чини око 14 процената укупног увоза те врсте гаса у Европу, такође повећава могућност несташице гаса током зиме.

Србија не дели неизвесну судбину Европе, јер се гасом и даље снабдева из Русије.

„Не би требало да буде проблема са снабдевањем гасом, јер Србија није чланица ЕУ и може и даље да увози руски гас. Течни природни гас не може у потпуности да надомести гас који је Европи стизао гасоводима, јер га на светском тржишту нема довољно, а због већих трошкова производње и транспорта његова цена је виша“, објашњава Војислав Вулетић.

Гасни уговор са Руском Федерацијом важи до краја септембра, а министарка рударства и енергетикеДубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да ће Русија, како се очекује, продужити аранжман Србији до краја године.

„Имали смо тромесечна одлагања, а ми очекујемо да се уговор настави и до краја године. Свакако, Европска унија и европске земље желе да што више отежају увоз руског гаса, а ми га набављамо преко Бугарске, земље чланице ЕУ. Ту постоје и одређени временски оквири и рокови. Наставићемо наш дијалог, како бисмо пронашли најбоље решење за Србију“, рекла је за Ђедовић Хандановић.

Судећи по статистици, која је оголила лицемерје Брисела, вероватно се ових дана и званичници у ЕУ питају шта им је требало да се толико упињу да обећавају отклон од руског гаса. Осим што су оставили своје економије на ветрометини и ударили им на конкурентност, сада су дошли у ситуацију да их сваки, чак и најблажи поремећај, попут пада водостаја, потпуно поремети. А, како сада ствари стоје, ако зима буде хладна, мораће да посегну за чланом који су у уредби убацили за „сваки случај“, а који каже да, уколико околности захтевају, односно ако дође до поремећаја у снабдевању, могу поново да почну да увозе руски гас. А тада можда буде и касно, јер се неће питати Брисел или појединачно чланице ЕУ, већ и Русија као продавац.