Русија систематски разара цео украјински војни ланац — од производње до фронта

© Sputnik / Sergey Bobylev /

Русија систематски уништава украјински војно-индустријски комплекс и логистику, од погона за производњу поморских дронова у околини Одесе до фабрика у Кијеву и Кривом Рогу, а такође прекида поморске испоруке оружја и горива, изјавио је за Спутњик војни експерт Института за право и националну безбедност РАНХиГС-а Александар Степанов.

„Удари се изводе дуж читавог ланца: производња — складиштење — испорука, што фактички паралише војну индустрију и снабдевање Оружаних снага Украјине“, казао је стручњак.

Степанов је, коментаришући ударе на компанију „Арселор Митал“ у Кривом Рогу, рекао да је ово предузеће првенствено било усмерено на обезбеђивање производа за војно-индустријски комплекс, пре свега, ваљаног челика .

„Пре свега, то је компанија која припада породици Митал. Лакшми Митал је познати индијски милијардер, који се својевремено налазио на листама најбогатијих људи на планети. Он је створио глобалну мрежу, пре свега челичана и производних погона за производњу челика“, објаснио је војни експерт.

Такође, како је навео, велики део производње одлазио је у иностранство, између осталог и за потребе европског војно-индустријског комплекса. Стога се може рећи да је реч о једном од кључних елемената снабдевања сировинама читавог војно-индустријског комплекса Украјине и европског одбрамбеног система, додао је он.

„Због тога ће онеспособљавање и обустава рада наведене структуре значајно утицати на производни циклус и брзину израде, између осталог, различитих врста наоружања — као што су оклопна возила, артиљеријски системи и друга техника за чију је производњу неопходан ваљани челик“, нагласио је Степанов, коментаришући у којој мери би обустава рада таквог предузећа могла да поремети целокупан производни ланац украјинске одбрамбене индустрије

Снабдевање украјинских погона

С обзиром на то да руски удари на Одесу, Измаил и Јужни , који се користе се за пријем, складиштење, претовар и даљи транспорт војних пошиљки и горива, систематски избацују из строја складишта, објекте за гориво, пунктове за претовар и пловила, Степанов је приметио да Украјини у суштини преостају копнени правци снабдевања, пре свега железница и главне друмске саобраћајнице којима се транспортује терет, укључујући специјалну и тешку технику.

Истовремено, како је указао експерт, руска страна све више усмерава ударе на локомотиве и друга транспортна средства која се крећу кључним саобраћајним правцима. У томе значајну улогу имају далекометни високопрецизни дронови, укључујући „герањ 4 сикер“ , подвукао је војни експерт.

Због тога копнени коридор практично остаје последња линија која омогућава допремање неопходних компоненти, електронске опреме и муниције, као и снабдевање украјинских производних и монтажних погона, објаснио је Степанов.

„Уколико би и овај канал био у потпуности прекинут, Украјина би се суочила са озбиљном несташицом делова и војне опреме, што би неминовно довело до значајног пада њених способности за одбрану и производњу наоружања“, рекао је експерт, коментаришући како ће се за Оружане снаге Украјине преостали правци одразити на досадашњи темпо снабдевања.

Кумулативни ефекат руских удара

Према наводима стручњака, руска страна је обезбедила надмоћ у ваздуху и неутралисала различите слојеве интегрисаног система противваздушне и противракетне одбране који су претходно штитили регион главног града и друге кључне области у којима се налазе објекти одбрамбене индустрије, као и војна и логистичка инфраструктура.

„Већ се може уочити кумулативни ефекат. Он ће се огледати у усмеравању напора на приоритетне правце и губитку позиција у секторима где Оружане снаге Русије изводе офанзивне операције великих размера. Група ‘Север’, а посебно снаге ‘Исток’ и ‘Центар’, енергично напредују у својим зонама деловања“, истакао је Степанов, коментаришући да ли руски удари ефикасно ремете читав ланац „производња – склапање – складиштење – испорука на фронт”.

Међутим, треба истаћи да европски спонзори који се залажу за ескалацију, у настојању да надокнаде ове губитке, спроводе пројекат екстериторијалног војно-индустријског комплекса .

„Дефакто, под правним окриљем кијевског режима, на територији земаља НАТО-а ствара се високотехнолошки одбрамбени кластер. Те земље већ производе велике количине различитих врста офанзивне технике, укључујући дронове и далекометно ракетно наоружање и истовремено формирају одговарајуће арсенале“, објаснио је експерт.

Како је навео, јасно је да потенцијал кијевског режима за деловање у својству проксија још није исцрпљен. Без обзира на ситуацију на линији фронта, европски актери који подстичу ескалацију наставиће да предузимају акције усмерене према руским регионима. Притом, није искључена могућност да се за те сврхе користе и територије самих европских земаља, са којих би се изводила одговарајућа дејства, приметио је он.

„Управо то је сврха тренутних напора да се изграде капацитети, укључујући и размештање нуклеарног оружја , усмерени на спречавање било каквих потенцијалних узвратних дејстава Русије као одговора на агресију. Кључна поента је у томе да је примарни циљ што више продужити тензије и потенцијално проширити зону ескалације“, прецизирао је војни експерт.

„Циљ је одвући пажњу Оружаних снага Русије и усмерити је даље од главног попришта операција. Сходно томе, треба очекивати провокације у балтичком региону, око Калињинградске области, на Арктику, широм Црног мора, па све до Средоземља. Реч је о дистрибуираном хибридном рату који се води преко посредника“, закључио је Степанов.