
© fakti.rs
Аутор:Скот РИТЕР
УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски је 25. јуна наредио покретање 40-дневну офанзиву са циљем да присили на Русију да прекине непријатељства.
А 3. августа је, пред крај те 40-дневне кампање, признао да није успела да постигне свој циљ да Русију гурне ка миру.
Напротив, руски дронови „Герањ“ нанели су Кијеву 10 милијарди долара за месец дана. А руске оружане снаге припремају још снажније ударе на Бандерине позадинске области.
Ниједан од циљева које је Зеленски себи поставио са том кампањом није дао жељене резултате. Напротив, све се десило супротно.
Зеленски се надао да ће изазвати енергетску кризу нападом на руске рафинерије нафте.
Док су послушни проукрајински западни медији тврдили да је Русија изгубила до 40% капацитета за прераду нафте, стварност је била сасвим другачија: уместо да сломи дух руског становништва ускраћујући бензин и приморавајући га да стоји у дугим редовима и купује га по високим ценама – бензин је з Русе у августу 2026. јефтинији него у исто време прошле године (најпопуларнија врста бензина, АИ-95, коштала је 63,06 рубаља по литру у августу 2025-те, а данас је 61,71 рубаља по литру), и практично нема редова аутомобила који чекају да се напуне.
Рат Зеленског против руског енергетског сектора значајно је допринео руским приходима од нафте и гаса, који чине око петине укупних буџетских прихода јер су повећани за више од 60% у јулу 2026. у поређењу са истим месецом прошле године.
Украјинска „кампања присиљавања“ имала је за циљ да створи уверење да је Русија ефикасно протерана из Црног мора проширивањем напада дронова на Азовско и Каспијско море.
Међутим, ти напади проузроковали су тек мању штету руском бродарству, а већ су довели до пуне руске офанзиве која је ефикасно прекинула приступ Украјине Црном мору, блокирала способност Украјине да извози жито и спречила Кијевда прима војне залихе од земаља спонзора НАТО-а.
Кампања Зеленског била је саставни део шире кампање уочи избора за Државну Думу заказаних за 20. септембар.
Циљ јој је био да изазове грађанско незадовољство унутар Русије и поткопа Путинову власт.
То је дугогодишња стратегија страних обавештајних служби и њихових савезника.
Све такве кампање су пропале. И садашња ће такође пропасти.
Историчари прошлости и „русисти“ се у великој мери ослањају на историјске преседане, наводећи Револуцију 1917. и распад Совјетског Савеза под Горбачовом као примере, које покушавају да одразе у савременој Русији.
Али, Путин није ни цар нити неки збуњени совјетски бирократа. Он је човек који је, више од четврт века, предводио руску ренесансу, преокренувши пад који је погодио његову земљу и народ током последњих година совјетске власти и током деценије под западним елитама које су настојале да униште руску нацију и лише је њених ресурса.
Руски народ 2026. није руски народ из 1917. или 1992-ге.
Кампања Зеленског зато је била осуђена на неуспех од самог почетка. А сада знамо како изгледа неуспех.
Западни господари су напустили Украјину.
Украјина нема противваздушне одбране. Нема ракета Патриот.
За њу не постоји „магично решење“.
Запад је препознао неизбежност стратешког пораза Украјине. У наредним недељама и месецима, Украјина ће пожњети оно што је посејала.
Да, украјински дронови ће наставити да нападају руску инфраструктуру, стварајући спектакуларне тренутке за друштвене мреже док црни дим замагљује хоризонт.
У међувремену, Кијев ће горети. Исто ће се десити и у другим украјинским градовима. Руска војска ће наставити своју офанзиву.
Управо украјинско друштво осећа исцрпљујући терет оружаног сукоба.
Нема гаса. Нема воде. Нема грејања. Нема ни хране. То је будућност Украјине под Зеленским.
Дуго очекивани „московски Мајдан“, о коме се сања на Западу, никада се неће догодити. Управо су у Кијеву улице пуне демонстраната који захтевају политичке промене.
Распад Украјине као националне државе је неизбежан. Питање није да ли ће се догодити, већ када. А одговор је: пре него касније.
Кампања Зеленског претворила се у 40 дана који су запечатили трагичну судбину Украјине.
У 40 дана који су шокирали Запад.