Загреб стеже обруч око Црне Горе: Куда „плови“ наш Јадран?

војни брод „Јадран“

Црна Гора и Хрватска намјеравају да одрже одвојене билатералне састанке о два најосјетљивија отворена питања – међудржавној граници и школском броду “Јадран”, а термини разговора се још усаглашавају.

То су “Вијестима” казали из црногорског Министарства вањских послова (МВП) одговарајући на питање да ли је хрватска страна прихватила њихов предлог о одржавању треће рунде билатералних политичких консултација у Подгорици, до краја августа.

“У овом тренутку су интензивиране активности на стварању предуслова за одржавање одвојених билатералних састанака посвећених питањима међудржавне границе и школског брода ‘Јадран”, казали су из ресора којим руководи министар вањских послова Ервин Ибрахимовић (Бошњачка странка).

Додају да заштита и афирмација интереса Црне Горе остају апсолутни приоритет у овом процесу, због чега ће динамика и термини одржавања састанака бити усаглашавани на начин који ће омогућити садржајан дијалог и стварање услова за постизање конкретних резултата у преговорима.

Истовремено, како наводе, Црна Гора остаје у потпуности посвећена рјешавању отворених питања кроз конструктиван и континуиран дијалог, увјерена да је у заједничком интересу обје државе да она буду затворена на обострано прихватљив начин.

“На тај начин створили би се услови да будуће генерације у двије сусједне, пријатељске и савезничке државе буду усмјерене на изградњу заједничке европске будућности, а не оптерећене насљеђем прошлости”, поручили су.

Из МВП-а су казали да ће о терминима одржавања састанака са хрватским колегама јавност бити благовремено информисана након њиховог коначног усаглашавања дипломатским путем.

Из хрватског Министарства вањских и европских послова јуче нијесу одговорили на питања “Вијести” када ће са црногорском страном бити одржани посебни састанци посвећени питањима међудржавне границе и школског брода “Јадран”.

Они су крајем јула позвали црногорску страну на конструктиван дијалог и убрзавање рада на отвореним питањима, наводећи да је Хрватска током цијелог процеса показивала стратешку стрпљивост и разумијевање, али да је сада вријеме за одлучне кораке црногорске Владе.

“Хрватска наглашава да је начело добросусједских односа један од кључних политичких критерија у процесу проширења ЕУ, који је изричито наведен и у Преговарачком оквиру Црне Горе и других држава кандидаткиња”, навели су у саопштењу објављеном на званичном сајту тог министарства 22. јула.

Саопштење хрватског Министарства услиједило је дан након што је са састанка европске комесарке за проширење Марте Кос са хрватским званичницима поручено да процес приступања Европској унији (ЕУ) мора бити заснован на спровођењу реформи, а рјешавање билатералних спорова у духу добросусједских односа од кључног је значаја. Кос је тада на мрежи X навела да је у Загребу разговарала са премијером Хрватске Андрејем Пленковићем и хрватским министром вањских и европских послова Горданом Грлићем Радманом. У њеној објави се није помињала Црна Гора.

Односи Црне Горе и Хрватске заоштрени су дуже од двије године, а кулминација се десила пошто је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен у љето 2024. Након тога је Загреб прогласио непожељнима шефа парламента Андрију Мандића (Нова српска демократија), потпредсједника Владе Алексу Бечића (Демократе) и посланика Милана Кнежевића (Демократска народна партија).

Због тога је Загреб, крајем јануара 2025, блокирао Црној Гори затварање Поглавља 31 (Спољна, безбједносна и одбрамбена политика). Тада су почели билатерални разговори министарстава спољних послова двају држава и до сада су одржана два састанка – оба у Загребу.