Уцене као опробани рецепт: Шта је то Соренсен стварно поручио Србији

© Sputnik / Лола Ђорђевић

У приступу какав у својим изјавама показује посредник у дијалогу Београда и Приштине Петер Соренсен евидентно је да се предност даје албанској страни, и то никако није добро јер треба да разговарате и са једном и са другом страном и да посредник буде објективан.

Ово је коментар политиколога Николе Перишића на изјаву Соренсена да је примена обавеза две стране и даље далеко испод нивоа, при чему је у обавезе Београда уврстио непротивљење чланству Приштине у међународним организацијама али и прихватање косовских докумената и симбола. С друге стране Соренсен Приштини поручује да треба да започне преговоре о аранжманима за самоуправљање српске заједнице, као да нема договора о Заједници српских општина постигнутог Бриселским споразумом пре 13 година.

Косовско питање полуга за притисак на Србију

Перишић каже да изјаве Соренсена сведоче у томе да се наставља политика континуитета притисака од стране ЕУ према Србији, јер други међународни актери који имају значајне улоге не врше више тај спољно-политички притисак на Србију као Европска унија.

„Јасан показатељ је да, пре свега, албанска страна није у претходном периоду испунила обавезе које су потписане  Бриселски споразумом још 2013. године, а које се односе на формирање Заједнице српских општина. Тако да би пре свега ЕУ и главни посредник ЕУ у дијалогу Соренсен требало да утичу на албанску страну да примени оно што је тада прихватила. Аспект који се односи на Србију, односно да се она не супротстављања чланству такозваног Косова у одређеним међународним институцијама и организацијама је у ствари шири контекст посматрања односа између Србије и Европске уније,“ каже он.

Другим речима, подсећа Перишић, у оквиру Поглавља 35 приступних преговора са Европском унијом, Србија фактички наметнута обвеза да треба да ради на нормализацији односа са такозваним Косовом, у оквиру којег се од Србије не тражи експлицитно признање независности Косова.

Ко о чему, ЕУ о санкцијама Русији

ЕУ, међутим, како истиче наш саговорник, очекује од Србије да развија односе с Приштином те да у оквиру тога не блокира чланство тзв. Косова у одређеним међународним институцијама и организацијама.

„Србија је досад имала подршку неких великих европских држава попут Француске која је заустављала могућност чланства Косова у одређеним међународним институцијама, као што је рецимо за Унеско могал да се примети значај утицаја Француске. Међутим, сама перспектива таквих односа и свега онога шта ће се дешавати у будућности биће условљена динамиком односа са ЕУ. Уколико ЕУ и даље буде посматрала Србију у смислу да није у потпуности ускладила спољну политику са оним што је приоритет ЕУ, а то је у овом тренутку и даље увођење санкција Русији, притисци се могу очекивати и у наредном периоду. И сама ЕУ је свесна да највећи ниво притиска на Србију може да врши управо по питању КиМ и да то у ствари представља једну од најболнијих тачака Србије у овом тренутку и због тога је такав однос какав је и у овом тренутку“, оцењује Перишић.

Нема позитивног сигнала из ЕУ

То значи, додаје он, да нажалост не можемо дати позитивна предвиђена када је у питању улога Европске уније у разговорима и дијалогу који би требало да се води и да се настави између Београда и Приштине.

„Србија треба да искористи тренутно добре односе са највећим светским силама да информише управо те државе о свему овоме и да на тај начин покуша да изврши притисак на ЕУ да другачије третира стране и да нема фаворита у странама које би требало да разговарају,“ закључује наш саговорник.

Специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен изјавио је да ће нови састанак на високом нивоу између Аљбина Куртија и Александра Вучића бити организован тек када обе стране буду спремне да остваре конкретне резултате.