Ракочевић: Хиљаде процедура прерастају у непремостиву препреку слободи медија

Новинар и књижевник Живојин Ракочевић оценио је, поводом тога што је медијима који извештавају на српском језику – Косово онлајну и РТС-у – онемогућено извештавање из Скупштине Косова, а петоро медијских радника остало ускраћено за информације са конститутивне седнице, да се новинари на Косову суочавају не само са крупним случајевима дискриминације, већ и са бројним административним препрекама и процедурама које њихов рад чине готово немогућим.

Ракочевић је објаснио да постоје два нивоа дискриминације са којима се суочавају новинари који извештавају на српском језику.

„Први ниво су ови крупни, суштински инциденти, рецимо, одношење, склањање и рушење плоче нашим колегама Ђури Славују и Ранку Перенићу, списак забрањених речи, употреба језика. И други ниво, који је доведен до перфекције и за који само новинари и колеге на терену знају шта значи, а то је ниво процедура, ниво чиновника и ниво ситница које настоје да обесмисле овај новинарски живот на Косову и Метохији“, рекао је Ракочевић за Косово онлајн.

Он је указао да се новинари на Косову који извештавају на српском језику свакодневно суочавају са великим бројем процедура и препрека које се временом нагомилавају и отежавају њихов рад.

„Хиљаде ситних препрека се претворе у једну непремостиву препреку која доведе до тога да после свих процедура, тражења, папира, понижавања, чекања испред шалтера, телефонирања, вама се једноставно каже: ‘Е, ви не можете данас, за вас то не важи’. И онда се све време, сав живот, сав напор, сва слобода сведу на то да, једноставно, после свега будете отерани испред неког шалтера од неког неименованог и непознатог службеника који вам у Приштини каже: ‘Ви не можете, то за вас не постоји’“, навео је Ракочевић.

Он сматра да је онемогућавањем извештавања из Скупштине симболично једна трећина српског становништва данашње Приштине враћена назад у своја гета.

„Суштински, требало би да се радују сваком доласку медија у Приштину. На крају крајева, данас је из Приштине враћено петоро Срба, а у тој Приштини, где се конституише тај парламент, живи готово 15 или 16 Срба. Дакле, када са те стране погледате шта се дешава са нашим језиком, са нашим присуством, са нашим медијима, схватате да ово друштво, у којем смо ми принуђени да живимо 27 година после сукоба, не разуме да треба да постоје медији, да треба да постоје институције, да треба да постоји неко са ким се не морате слагати, да треба да постоји неко ко ће вам поставити питање које вам не одговара и да постоји неко ко се по свему разликује од вас“, казао је он.

Ракочевић је указао и да, према његовој оцени, за медијску заједницу која извештава на српском језику на Косову процес остваривања медијских слобода практично не постоји.

„Забрана новинарима, забрана медијским кућама, забрана различитим погледима, забрана људима који преносе и раде свој посао незамислива је данас, после толико времена на Косову и Метохији. Она је пораз свих напора међународне заједнице и свих медијских заједница и удружења, различитих европских институција и светских институција, за које је било незамисливо да се ово догоди пре 15 година. Дакле, за нас као медијску заједницу, за све нас који смо сведоци тог процеса, јасно је да процес слобода, па чак и за оне који за те слободе и медијски плурализам раде, не постоји“, закључио је Ракочевић.

Скупштина Косова ускратила је могућност праћења конститутивне седнице појединим медијима који извештавају на српском језику, упркос томе што су благовремено и уредно доставили комплетну документацију за акредитацију.

Међу медијима којима није омогућен улазак у зграду Скупштине су Косово онлајн и РТС.