КОНСТАНТИН МАЛОФЕЈЕВ: ТЕХНОФАШИСТИ 21. ВЕКА

КОНСТАНТИН МАЛОФЕЈЕВ

Зашто државни суверенитет не би требало пренети на вештачку интелигенцију

ЛАЖНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ВЛАСТ МАШИНА

Технофашизам не побеђује када компјутерски програм постане паметнији од човека. Он побеђује када човек почне да сматра компјутерски програм морално супериорнијим од себе.

У нашем априлском чланку „Необични фашизам“, испитали смо манифест извршног директора компаније Palantir Technologies, Алекса Карпа, и политички модел који произилази из савеза дигиталних корпорација, обавештајних агенција, војске и државе. У то време, неки су можда помислили да је ово далека америчка фантазија – нови светски поредак који тренутно постоји само у главама идеолога Силицијумске долине.

Али ова будућност је ближа него што изгледа. Према анкети Rasmussen Reports и The Heartland Institute међу вероватним америчким гласачима старости од 18 до 39 година, 41% би подржало предају већине одлука о јавној политици напредном систему вештачке интелигенције. 36% би се сложило да му повери гарантовање људских права. 35% – управљање највећим светским војскама како би се смањио број ратних жртава.

Америчка студија се заснива на оштрим хипотетичким питањима. То још увек није плебисцит о преносу моћи на машину. Али главна ствар се већ догодила: сама идеја је престала да делује као нешто немогуће. Људима се све више представљају три нове „догме“.

Прво: машина је наводно непристрасна јер не прима мито и не тражи личну корист. 

Друго: машина је наводно мудрија јер обрађује више података. 

Треће: машина је наводно забринута за опште добро јер је лишена људских страсти.

Али ово је лаж. Алгоритам нема лични интерес, али постоји програмер који га има. Модел нема политичка уверења, али они који су у њега уградили семантичко језгро, на које се алгоритам позива ради верификације, имају таква уверења. Вештачка интелигенција не зна шта је опште добро. Она само оптимизује индикатор који је неко прогласио општим добром. И управо ће тај неко бити права моћ. 

О КОНЦЛОГОРУ 

Фашизам двадесетог века захтевао је култ вође, партијску дисциплину и масовни страх. Нови долази у облику корисничког интерфејса. Не виче. Учтиво објављује: „Одлука је донета аутоматски.“

Тако настаје технофашизам – моћ скривена унутар процедуре. Моћ која себе не препознаје као моћ и стога никоме није одговорна. Званичник може бити смењен. Посланик не мора бити опет изабран. Судија може бити смењен на прописан начин. Алгоритам не седи на оптуженичкој клупи. Не осећа стид. Не каје се. Не тражи опроштај. Не показује милост. На питање: „Ко је крив?“, систем одговара: „Модел је функционисао у оквиру задатих параметара.“

Данас, вештачка интелигенција припрема извештај. Сутра, процењује грађанина. Прексутра, њена препорука постаје обавезна, јер су „људи превише субјективни“. Тада се право на жалбу проглашава неефикасним: зашто се расправљати са системом који је узео у обзир милијарде параметара?

Управо тако се гради технолошки концентрациони логор – не једним декретом, већ са хиљаду погодности. У свакој фази, особи се нуди мало мање слободе у замену за мало више сигурности, брзине и удобности. И свако следеће одустајање од одговорности делује као природан наставак претходног.

Ово није почело јуче. Почело је када смо више волели Гуглове тренутне одговоре него непријатности дуготрајних претраживања библиотека. Уштедели смо милијарде радних сати. Заборавили смо како да самостално прибављамо информације. И постали смо зависни од алгоритама.

О АРМАГЕДОНУ

Значајно је да нас је сам Питер Тил, саоснивач Палантира и идеолог америчке технолошке елите, упозорио на ову опасност. Његов чланак, написан заједно са Семом Вулфом, почиње питањем: „Хоће ли наука призвати Антихриста или га потиснути?“

Аутори разматрају сан Френсиса Бејкона о глобалном технократској псеудоимперији способној да елиминише болести, случајност, рат и саму историјску неизвесност. Читалац је уверен да су суверене државе превише склоне сукобима, људи превише несавршени, а историја превише непредвидива. Стога, да би се спречили рат и катастрофа, потребан је јединствени систем глобалног управљања – свевидећи, прорачунљив и наводно неутралан.

Прво, обећава да ће спасити свет од Армагедона. Затим, захтева универзалну покорност.

Управо тако је описан долазак антихриста. Људи ће му се покорити. Вероваће да је он Месија. Рачунар сам по себи није антихрист. Нити је вештачка интелигенција као компјутерски програм. Зло не лежи у силицијуму или у бајтовима информација. Али вештачка интелигенција, уздигнута на позицију људске и државне воље, могла би постати једно од најубедљивијих лица антихристове моћи – безлични ауторитет, суд без савести, ум без душе, коме смо позвани да се поклонимо.

О ДРЖАВИ 

Главна грешка коју технократе праве јесте да државу посматрају као платформу која лоше ради. Ако је службеник спорији од алгоритма, службеника треба заменити. Ако народ направи „погрешан“ избор, одлуку треба предати систему који ће се боље побринути за њу. Алгоритми су више забринути за добробит људи него за себе.

Али држава није служба за доставу хране или пука табела. Није неки владин офис. Није ни правна фикција.

Држава је, како је рекао Георг Фридрих Хегел, „поход Бога у свету“. Речима Светог Филарета (Дроздова), митрополита Московског, то је „савез слободних моралних бића узајамно уједињених, која жртвују део своје слободе за заједничку заштиту и потврђивање закона морала, што представља нужност њиховог постојања“. А велики руски филозоф и правни научник Иван Иљин додао је да је „држава, у својој основној идеји, духовни савез људи који поседују зрелу правну свест и ауторитативно потврђују природно право у братској, солидарној сарадњи“. Коначно, философи Владимир Соловјов и Николај Берђајев веровали су да је једна од функција државе да спречи да се наше земно постојање не претвори у пакао.

Штавише, сам Хегел је државу назвао „стварношћу моралне идеје“. То не значи да је сваки чиновник непогрешив или да је свака наредба света. Хришћанство никада није обоготворило цара, али није случајно што га је називало „епископом спољних послова“. Такође није случајно што су православни цареви уживали низ сакралних привилегија: рецимо, ромејски цареви су се причешћивали у олтару. 

Држава није скуп административних операција нити пуки „друштвени уговор“. То је Божји пут кроз свет – историјско и морално јединство народа: његове традиције, вредности, историјско памћење, одговорност према прецима и потомцима. Све се то не може пренети на машину.

Алгоритам не може постати цар. Не плаши се Божјег суда. Није одговоран народу. Није способан да се жртвује за Отаџбину. Може убедљиво репродуковати језик вере, љубави, саосећања и дужности – али не може веровати, волети, саосећати или испуњавати дужност. И ако наш егзистенцијални противник, Сједињене Државе, падне под власт антихристове вештачке интелигенције, онда ми, Русија, наследници великих империја, морамо водити свештени рат против ове технофашистичке офанзиве.

Наша мисија ( да будемо држава која спремава појаву антихриста, да будемо хришћанско царство ) дата је од самог Бога, и стога се Русијом управља Његовом вољом и Његовом промислом. Понекад, као лекцију нама, Господ дозвољава да наше царство има немарне, па чак и безбожне владаре. Али Он га никада не лишава суверенитета. Ово је фундаментално важна тачка: царство може бити само суверено.

Држава која је уступила право коначне одлуке страној платформи, транснационалној корпорацији или аутономном алгоритму не може бити Царство. То је дигитална провинција — без обзира на величину своје територије, војске и економије.

О АБДИКАЦИЈИ 

Машина неће преузети власт. Људи ће јој сами дати власт – из умора, разочарања и љубави према удобности. Добровољно ће алгоритму предати право да одређује истину, правду, кривицу и будућност. А власници инфраструктуре који стоје иза алгоритма добиће моћ о којој претходни тирани никада нису могли ни сањати.

Стога, дебата о вештачкој интелигенцији више није техничка. То је дебата о људима: да ли су они икона Божја или само несавршени биолошки носиоци личних података који се могу оптимизовати?

Русија мора дати свој, хришћански и истински империјални одговор на ово питање.

Обавезни смо да створимо најнапредније технологије, али не и да прихватимо религију Силицијумске долине. Вештачка интелигенција мора служити људима. Људи морају служити народу и држави. И све земаљско чега се подухватимо мора бити одговорно пред Богом. 

Дајте Богу оно што је Божје. Дајте цару оно што је царево. Машини нека остане оно машинско. Подмажите је, поправите је и користите је, али је не обоготворавајте је и немојте јој се клањати. 

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ