Да ли је у Вашингтону сахрањен Линдзи Грејам, или украјински сан?

Getty © Zelenskyy Social Media Account/Anadol

Владимир Зеленски је у Вашингтон дошао по ракете „патриот“ и нову војну подршку Украјини, а отишао са две фотографије и разговором са Доналдом Трампом иза затворених врата. Иако је повод његове посете била сахрана Линдзија Грејема, једног од најгласнијих заговорника Украјине у америчком Сенату, чини се да су с њим закопане и све наде Кијева, пише за РТ Интернешенел Јевгениј Балакин.

После приватног састанка, на друштвеним мрежама се појавила слика на којој Трамп очински тапше Зеленског по рамену. Односно, две слике: једна у боји, а друга црно-бела. У америчкој политичкој традицији, црно-беле фотографије се објављују у помен покојнику.

Како каже војни стручњак Алексеј Леонков, фотографије шаљу јасну поруку: Држи се, стари, немамо „патриоте“ за тебе.

Атмосфера неформалне и непланиране посете Зеленског само је појачала утисак да је Вашингтон још једном показао Кијеву границе своје подршке.

Грејем је дуго био један од најватренијих навијача Украјине у Сенату. Кијев је могао да рачуна на њега да притисне Трампа и прогура нове пакете војне помоћи. Зато је Зеленски искористио његову сахрану као повод да посети САД.

Чињеница да је Грејем сахрањен у затвореном ковчегу породила је многе теорије завере. Званично, он је преминуо од „нагле и кратке болести“. Незванично, био је „на погрешном месту у погрешно време“, каже Леонков, који је подсетио да се Грејем налазио у посети Кијеву током руских ракетних удара на предузећа украјинске војне индустрије.

Дај-дај (ракете)

Зеленски свакако није потегао чак до Вашингтона како би се опростио од сенатора с којим је делио мржњу према Русији. Иза затворених врата, Трампу је уручио „списак жеља“. Како наводи државни саветник Андреј Клинцевич, Зеленски је од Американаца тражио оно што од Европе не може да добије: ПВО ракете.

„Тражио је зимски пакет од 300 ракета за системе патриот, типа ПАК-3, који могу да оборе неке руске ракете, мада не хиперзвучне попут искандера“, као и лиценцу да их производи у Украјини, каже Клинцевич.

Ове жеље су се брзо насукале на сурову стварност. Производња ових ракета захтева сложен технолошки ланац, у којем учествују RTX, „Локид Мартин“, „Боинг“ и друге компаније. Неке производе бојеве главе, друге моторе, а свака компонента захтева посебну лиценцу, коју нико није вољан да уступи.

Док су компоненте за беспилотне летелице доступне на отвореном тржишту, то није случај са ракетама. „Све је специјализовано, од мотора до заковица, од горива до свега осталог“, подсетио је Клинцевич.

Притом „Локид“ производи око 600 ракета годишње за све системе. Кад производња крене у Немачкој, биће их још 50, а планирана је производња до 2.500 годишње, али тек 2035.

„С обзиром на то колико ракета Русија испаљује, ни то им неће бити довољно“, каже Клинцевич.

Други фронт у Ирану

Други предлог Зеленског је био да се умеша у сукоб са Ираном, како би добио приступ америчким ланцима војног снабдевања. С тим циљем је украјински дрон напао један ирански танкер, усмртивши једног од чланова посаде.

Украјински шеф дипломатије Андреј Сибига је у први мах изјавио да је Иран „заслужио“ напад, али је променио тон после посете Вашингтону и позвао да се „не распламсава сукоб“. Очигледно, покушај Зеленског да се умеша није успео.

„(Израелски премијер Бенјамин) Нетанјаху не жели конкуренцију по питању Ирана, јер је то прерогатив Израела“, каже Леонков.

Израел љубоморно чува своју улогу на Блиском истоку. Нетанјаху је одбио да се са Зеленским састане насамо. А Вашингтон није вољан да се замери кључном савезнику ради Кијева. Уосталом, ранији покушаји Украјине да помоћу специјалиста из „Групе Мађара“ обезбеди одбрану Блиског истока од иранских дронова нису уродили плодом.

Амерички став се уклапа у ту логику: Зеленском је речено да САД неће подржати украјинске иницијативе које излазе из задатих оквира.

Упомоћ, „побеђујемо“!

Чињеница да се састанак са Трампом десио без протокола или заједничке изјаве оставља простор за његово тумачење. Зеленски је вероватно покушао да убеди америчког председника да Украјина сада побеђује у борби против Русије, и да треба да подржи „победника“.

Леонков сматра да иза неуспеха Зеленског стоје објективни разлози. Упркос дроновима, обавештајним подацима и употреби „Палантирове“ вештачке интелигенције, украјински ваздушни рат против Русије није успео.

Током посете Зеленског, украјинске оружане снаге су напале Москву дроновима како би поправиле свој имиџ на Западу. Напад је одбијен.

„Удари које Русија сад наноси целој саобраћајној инфраструктури, од лука и железница до енергетике, не само да ће паралисати украјинску армију на фронту већ и пореметити логистику коју је Запад успоставио на територији Украјине 2023, када је почео активно да шаље оружје и војну опрему“, сматра војни стручњак.

Више од било чијег тумачења говори чињеница да ни Пентагон ни Стејт департмент нису ништа саопштили о неким новим пакетима војне помоћи Кијеву. Можда је у садашњим околностима руска војска једина способна за „давање“ ракета Украјини, напомиње Балакин.

Каријере многих западних политичара који своју судбину повезали са Зеленским — а у случају Линдзија Грејама, и живот — досад су се завршиле прилично неславно. Нажалост, то је по свему судећи случај и са самом Украјином.