Kрaj Кристијана Шмита: Политичар који је поделио Босну и Херцеговину, али и међународну заједницу

© АИ

После готово пет година на челу Канцеларије високог представника (ОХР), Кристијан Шмит данас завршава мандат који ће остати упамћен као један од најконтроверзнијих од потписивања Дејтонског споразума. До избора наследника, или док се не договоре Америка и Европа, дужност ће привремено обављати Шмитов досадашњи заменик, Американац Луис Кришок.

Док га у Сарајеву добар део политичке јавности испраћа као заштитника Дејтонског мировног споразума и институција Босне и Херцеговине, у Републици Српској са нескривеном радошћу гледају у леђа човеку који је симбол међународног протектората и који је доносио одлуке без легитимитета.

Парадокс његовог мандата лежи у чињеници да његово именовање никада није потврђено у Савету безбедности УН, али га то није омело да се користи најширим овлашћењима која један страни званичник може да има у европској држави – да намеће законе, мења уставне одредбе, поништава одлуке институција…

Али, ко је био Шмит пре него што је постао једна од најспорнијих личности у послератној Босни и Херцеговини?

Немачка политичка каријера

Рођен 1957. године у Обернценау у Баварској, Шмит је по струци правник. Члан Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) постао је још седамдесетих година, а од 1990. до 2021. био је посланик Бундестага.

Током политичке каријере обављао је више значајних функција: био је државни секретар у Министарству одбране, па државни секретар у Министарству за економску сарадњу и развој, а затим савезни министар пољопривреде и хране у влади Ангеле Меркел. Важио је за једног од најискуснијих политичара ЦСУ када је 2021. године предложен за високог представника у БиХ.

А у Сарајево није дошао као политичар без мрље. Највећу буру у дотадашњој каријери изазвао је крајем 2017. године, када је као савезни министар пољопривреде, на састанку Савета ЕУ, подржао продужење дозволе за употребу глифосата, најраспрострањенијег хербицида на свету. Његов глас био је пресудан да Европска унија одобри још пет година коришћења тог средства.

Проблем није био само у гласању, већ и у чињеници да је Шмит поступио супротно договору унутар немачке владе. Министарство животне средине, које је тада водио коалициони партнер СПД, противило се продужењу дозволе, па је званични став Берлина требало да буде – уздржаност. Тадашња канцеларка Ангела Меркел јавно је критиковала Шмита због самовољног потеза, док су социјалдемократе оцениле да је озбиљно нарушио поверење унутар владајуће коалиције. Зли језици говорили су да је заправо попустио пред шармом аграрног и хемијског лобија.

Ни период у Министарству одбране није прошао без контроверзи. Као државни секретар више пута је јавно доводио у питање одлуку Бундестага да се име пилота Луфтвафе Вернера Молдерса уклони са јединица Бундесвера. Такав став образложили су чињеницом да је је Молдерс био у Легији Кондор, немачкој јединици која је ратовала на страни генерала Франсиска Франка у Шпанском грађанском рату. Управо због учешћа Легије Кондор у бомбардовању Гернике и других шпанских градова Бундестаг је 2005. године закључио да његово име више не треба да носе јединице савремене немачке војске.

Међутим, Шмит је на Молдерса гледао другачијом диоптријом: сматрајући да му је учињена историјска неправда залагао се да се та одлука преиспита. Тиме је изазвао оштре реакције историчара, опозиције и дела јавности, који су га оптуживали да релативизује историјску одговорност припадника Легије Кондор.

Али ту не престаје Шмитова слабост према нацистима – године 2007. био је главни говорник на традиционалном окупљању Удружења планинских јединица. Иза авантуристичког-алпинистичког назива удружења, крије се сећање на планинске дивизије Вермахта које су учествовале у масакрима у Грчкој, злочинима у Италији, па и у операцијама против партизана и цивила у Југославији.

Ипак, као министар имао је другачије опсесије – бавио се називима прехрамбених производа. Наиме, тражио је забрану назива попут „веганска кобасица“ и „веганска шницла“, тврдећи да се тако обмањују потрошачи. Тако је и добио надимак – Министар Кобасица.

Бонска овлашћења – инструмент који је обележио његов мандат

У Сарајеву није водио прехрамбене битке, ћевапе је препустио Сарајлијама, али је зато тзв. Бонскa овлашћења користио као свакодневни политички алат, a не ванредни механизам замишљен за изузетне околности.

Иако се често сматра да произлазе из Дејтонског споразума, она заправо нису његов саставни део. Високом представнику додељена су на састанку Савета за имплементацију мира (ПИК) одржаном у Бону у децембру 1997. године, када је ово самоименовано тело закључило да ОХР може да предузима извршне мере уколико домаће институције нису у стању да спроведу Дејтонски споразум.

Та овлашћења омогућавају високом представнику да намеће законе, мења постојеће прописе, тумачи Дејтонски споразум као коначни ауторитет, суспендује одлуке домаћих институција, па чак и смењује изабране званичнике без права на жалбу. Управо због тога критичари ОХР-а тврде да Босна и Херцеговина готово три деценије после рата и даље функционише као међународни протекторат.

За разлику од појединих претходника, који су последњих година Бонска овлашћења користили знатно ређе, Шмит их је поново претворио у главни инструмент политичког деловања. Наметао је измене закона, мењао уставне одредбе, суспендовао одлуке домаћих институција и интервенисао у изборни процес. Највеће контроверзе изазвао је када је у изборној ноћи 2. октобра 2022. наметнуо измене Изборног закона БиХ и Устава Федерације БиХ, а потом 2023. суспендовао део Устава Федерације како би омогућио формирање нове владе.

Када је реч о Републици Српској, поништио је више закона које је усвојила Народна скупштина РС, укључујући прописе о непокретној имовини, закон којим је било предвиђено да се одлуке високог представника више не објављују у Службеном гласнику Републике Српске, као и закон којим је РС покушала да ограничи примену одлука Уставног суда БиХ. Наметнуо је и измене Кривичног закона БиХ којима је неизвршавање одлука високог представника постало кривично дело, што је касније послужило као правни основ за процесуирање тадашњег председника Републике Српске Милорада Додика. Током 2024. године поново је искористио Бонска овлашћења да измени Изборни закон БиХ, уводећи електронску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића, упркос противљењу власти Републике Српске.

Црвени картон Шмиту је дала администрација Доналда Трампа,чије притиске, како је рекао, није могао да издржи.

Кристијан Шмит у БиХ је стигао 1. августа 2021. без потврде Савета безбедности УН, а из БиХ одлази 1. јула 2026. без договора о наследнику. Између ова два датума је мандат који је обележио једну од најбурнијих политичких етапа у постдејтонској Босни и Херцеговини.