Велика порука Руске цркве: Преломни обрачун са демонским поретком западне моћи – чекамо Нирнберг 2

© Sputnik / Konstantin Chalabov /

Потез Руске православне цркве је утемељена морална и етичка иницијатива, апел да се злоупотреба деце коначно третира као организовани злочин против међународног права. Поређење овог злочина са фашизмом је адекватно. Сведочимо врхунцу декаденције западних друштава, а Епстajнови фајлови су само скинули вео са једног дела те демонске структуре моћи.

Овако Владан Вукосављевић , правник и некадашњи министар културе, за Спутњик коментарише иницијативу Руске православне цркве да међународна заједница случају Џефрија Епстина да исту осуду какву је фашизам добио на Нирнбершком процесу:

„Иницијатива је одлична, а поређење са фашизмом адекватно када је реч о степену друштвене опасности и малигнитета таквих поступака. Чињенице на које указују Епстинови фајлови осветлиле су трагичну ситуацију која очигледно постоји већ дуго, која је пустила пипке широм света, али и да присустујемо крају новог Римског царства“.

Иницијативу да међународна заједница случај Епстајна осуди као фашизам саопштио је Фјодор Лукјанов, председник комисије за питања породице, заштиту материнства и деце Руске православне цркве.

Удар на морал човечанства

Он је оценио да овај случај представља вапећи удар на морал читавог човечанства , али да још увек није добио свој епилог, није осуђен на међународном нивоу као што је осуђен фашизам.

Лукјанов је нагласио да борба против трговине децом мора постати један од приоритета међународних организација за заштиту људских права, али и да улога православља и традиционалних религија које деле заједничке моралне вредности постаје све значајнија у савременом свету.

Вукосављевић оцењује да је свет поводом овог стравичног догађаја упутио разне вербалне осуде , али да је све то, како каже, празнословље , да је потребно деловати конкретно, у формату који би довео до правне регулативе која би злоупотребу деце третирала као организовани злочин који је супротан међународном праву:

„Наравно, санкције за таква злочињења биле би оштре, унапред познате , и постала би обавеза да се оне спроводе од стране свих земаља које би такву резолуцију, или став, принцип, усвојиле. Без обзира да ли је реч о Уједињеним нацијама , где би онда све земље биле у обавези, било да је реч о групи држава, која би такву ствар називале тим именом и против ње предузимале одређене правне потезе“.

Демагогија и забашуривање суштине

Отварање Епстајнових фајлова, после усвајања посебног закона који је Конгрес донео крајем прошле године, а потписао амерички председник Доналд Трамп, изазвало је оштре и бурне реакције широм света. Покренут је талас судских процеса , кривичних истрага и тужби за клевету широм света које су усмерене на моћне сараднике овог финансијера, али и медије и државне институције.

Међутим, управо због распарчавања случаја и више мањих процеса, утисак је да се губи свест о монструозности овог злочина над децом.

Упитан да ли ће ипак ти фајлови остати у фокусу или ће их прекрити нови догађаји , дневна политика и геополитичка превирања, Вукосављевић оцењује да гласне вербалне прокламације често не дају резултате, будући да, како каже, представљају само маглу која се намерно пушта како би се забашурила суштина. Тако је и са другим важним друштвеним феноменима, као што је корупција.

„Прича се спушта на ниво појединца , ту и тамо они се кажњавају или прогоне, а овде је реч о злоупотреби деце. Међутим, када је реч о системским решењима за која је неопходно да афектирају носиоце друштвене моћи, без обзира да ли је реч о политичарима, медијским посленицима, било којим структурама које управљају или доминирају друштвима, онда, наравно, те санкције и прокламована оштрина губе на значају . Просто се претапају у нешто сасвим друго, у јефтину демагогију без последица“.

Дозволиће да се афере прекрију

Вукосављевић скреће пажњу на још једну важну чињеницу, откриван је само део Епстајнових документа, само део језиве приче која је трајала деценијама.

У мрежи злочина против деце окупљен је велики број људи који су на високим позицијама моћи у западним друштвима . Из света политике, медија, крупног бизниса, који располажу стотинама милијарди евра, ту су и представници индустрије забаве. У ужасавајућим активностима учестовали су они који се називају – друштвеним елитама.

„Да би друштво, америчко, било које, могло да се ослободи таквог баласта, да би могло да се очисти и дезинфикује изнутра, потребна је велика, коренита промена система вредности. Промена моћи која треба да пређе из политике и у сферу правде, морала, чистог закона и његовог спровођења. Бојим се да би примена мера и прописа који су против злоупотребе деце у овом тренутку угрозила саму основну структуру западних друштава , а пре свега САД. Плашим се да ће случај полако да се распрши у мору других афера, догађаја, ратова, инцидената и еколошких и других проблема“, каже Вукосављевић и додаје:

„Намерно, не спонтано, дозволиће се да се прекрију афере како би се још привремено прикривала тешка морална девијација друштава чији су чланови и високи представници обухваћени тим страхотама“.

Пад Римског царства

Наш саговорник подсећа да актуелне девијације , иако шокантне, антрополошки и историјски нису новост . Кроз историју су строга морална правила важила за обичан народ, док су политичке, економске и клерикалне елите великих империја одувек биле огрезле у дубоку декаденцију. Епстајнови фајлови нису донели нов феномен, већ само незапамћену масовност и оголили чињеницу да огромна моћ по правилу рађа потпуну безобзирност.

„Премоћ новца, плутократије и владавине трговаца гурнула је западна друштва у кризу која неодољиво подсећа на пад Римског царства . Сведочимо историјском растакању ткива Запада и Сједињених Америчких Држава, где се порок са изолованих појединаца прелио на управљаче војно-индустријским комплексима, медијске тајкуне и политичаре који одлучују о судбинама стотина милиона људи“.

Вукосављевић додаје да се људска историја очигледно одвија по скривеним правилима, што је већа моћ , то су безобзирност и демонско понашање присутније.

„Управо зато је ова иницијатива Руске православне цркве од изузетног значаја“, закључује Вукосављевић у нади да ће се СПЦ прикључити иницијативи сестринске цркве.