
© Sputnik / Stringer /
У Кијевско-печерској лаври Русија има најсигурнију тапију свога постојања на обалама Дњепра и нема интереса да је уништи. Интерес за уништење ове светиње имају заправо кијевски режим његови западни ментори који покушавају да промене идентитет народа у Малорусији и да га одвоји од великог руског племена.
Овако професор црквеног права на Правном факултету у Крагујевцу др Зоран Чворовић, коментарише хајку на Русију и оптужбе да је ракетирала једну од најважнијих православних светиња на свету – Кијвеско-печерску лавру и Успенски сабор, једну од најважнијих цркава у њој.
Подсећамо, у рано јутро 15. јуна на Успенски сабор Кијевско-печерске лавре пала је ракета и кров светиње се запалио. Шеф кијевског режима Владимир Зеленски одмах је за злочин оптужио Русију, што су пренели и западни медији. Међутим, испоставило се да је за оно што се догодило одговорна америчка ракета „Патриот“, која се налази у наоружању снага кијевског режима, и то, највероватније, зато што јој је прошао рок трајања.
Поред тога што ова епизода украјинског конфликта указује на чињеницу о квалитету оружја које са Запада шаљу кијевском режиму, она подсећа и на неке друге епизоде неких других конфликата. Чворовића епизода са покушајем уништења Успенског сабора подсећа на уништење српских манастира на Косову и Метохији 1999. и 2004. године.
„То уништење ни данас не стаје. Зашто? Зато што су манастири Руске православне цркве, тачније Украјинске православне цркве московског патријархата, као и манастири Српске православне цркве на Косову и Метохији најсигурније и највредније тапије руског и српског постојања на светим земљама на којима је рођена руска и српска државност – у Малорусији на обалама Дњепра и на Косову и Метохији“, истиче Чворовић.
Зашто би, дакле, Русија уништавала доказе свог постојања, пита се он. Русији то није у интересу, јер подизање Кијевско-печерске лавре везује се за Јарослава Мудрог, једног од првих великих кијевских кнежева из династије Рјуриковича, који је крвно и легитимацијски директно повезан са Иваном Грозним, првим руским владаром који је носио титулу цара.
Руска држава је и касније била највећи дародавац лаври – у 18. веку даровала јој је чак милион хектара земље, док је кијевски режим 2023. управо Успенски сабор отео од цркве и прогласио га државном имовином, подсећа наш саговорник.
Управо је кијевски режим тај који не поштује основне вредности савременог света, као што су одвојеност цркве и државе, заштита права својине и слобода вероисповести, па је тај исти Успенски сабор отео од канонске цркве у Украјини.
„Данас он страда од америчког оружја који је кијевски режим набавио како би водио прокси рат против Русије и руског народа у интересу Запада“, објашњава Чворовић.
Сви режими који су у Кијеву дошли на власт после Мајдана 2014. нису хтели да ураде оно што им је био основни задатак – да врате национализовану имовину православној цркви, па се Кијевско-печерска лавра данас третира као национални парк, а сам Успенски сабор регистрован је као државна својина, каже Чворовић.
Истовремено је више година трајао непрестани прогон монаштва, у богомољама лавре забрањивана су богослужења, док је владика Павел Лебедев, који је и игуман манастира утамничен, подсећа он.
„Већ годинама, чак и пре 2022, украјинска држава примењује најсуровије облике притиска истерала монаштво канонске Украјинске православне цркве Московског патријархата из највеће кијевске светиње из тог огромног комплекса и у том смислу користи различите методе: од претреса, присиљавања, забрана богослужења, дозвољавања да богослуже припадници неканонске Православне цркве Украјине и најзад, кроз отимање имовине или невраћање имовине. А ево сада кроз подметање пожара. При томе је било и отимања светих реликвија, њихово одвожење у иностранство, у Париз итд“, закључује Чворовић.