Коме се правда Подгорица и зашто: Црна Гора у пакленом загрљају Хрватске

Getty © stock photo/alexis84

Министарство спољних послова Црне Горе, чини се као ничим изазвано, саопштило је како са Хрватском преговара „у духу међусобног уважавања, поштовања и партнерских односа“, али се тај разговор „не коментарише јавно све до постизања обострано прихватљивих решења“.

Кад је већ тако, па Подгорица и Загреб тако лепо и конструктивно разговарају, али „у своја четири зида“, ко им онда квари срећу и зашто је потребно да се тим поводом пише саопштење?

Иако се не наводи јасно, овом саопштењу из Црне Горе претходиле су две важне изјаве које су показале да наводи црногорског министарства о отвореним питањима с Хрватском не одговарају истини, односно да неко ту ипак лаже.

Пленковић разбио слику о идеалним односима

Да разговори Подгорице и Загреба не протичу баш како то тврди министарство којим управља Ервин Ибрахимовић први је открио хрватски премијер Андреј Пленковић.

Тек што је крочио у Тиват на Самит ЕУ-Западни Балкан, Пленковић је искористио прилику да домаћина, у „духу добросуседства“ подсети на отворена билатерална питања за која Загреб очекује напредак.

Подсетимо, Загреб као захтеве испоставља обештећење хрватских „логораша“, проналазак несталих особа из рата, процесуирање „ратних злочина“, имовинско-правна питања хрватских породица, спомен-обележје у Морињу, школски брод „Јадран“, као и разграничење на мору.

Да би се ова питања решила, формиране су посебне комисије, а за нека је обновљен рад постојећих тела која годинама нису била активна.

Ситуација се додатно закомпликовала данас када је из Подгорице стигла вест да предлог црногорског председника Јакова Милатовића да у преговорима учествује некадашњи министар спољних послова Миодраг Лекић, није прихваћен.

Лекић је иначе био члан раније комисије која се бавила спором са Хрватском у вези са разграничењем на мору. Међутим, Министарство спољних послова Црне Горе одбило је да Лекић буде члан преговора.

У црногорској јавности, Лекић се, иако дипломата са богатим искуством, и даље перципира као кадар Слободана Милошевића, јер је у време заједничке државе био амбасадор СР Југославије у Риму.

Ово оправдање дошло је као поручено Ибрахимовићу и његовом саветнику Ранку Кривокапићу. Зато је очекивано да одлука да у преговоре не буде укључен дипломата који се залаже за чврсте ставове Подгорице по питању власништва над Превлаком, бродом „Јадран“ и осталим захтевима Хрватске, већ да за то место нађу неког мање патриотски настројеног преговарача.

Друга важна изјава поводом односа са Хрватском стигла је од потпредседника Демократске народне партије Милуна Зоговића. Он је недавно позвао политичке актере у Црној Гори да се јасно одреде према „све учесталијим захтевима и уценама које долазе из званичног Загреба“. Поручио је да грађани имају право да знају да ли су током претходних година преузимане било какве обавезе према Хрватској.

Зоговић је истакао да посебно одговоре дугује ДПС, који би, према његовим речима, требало да саопшти да ли је током периода своје власти преузимао политичке обавезе или давао обећања хрватској страни у вези са питањима која се данас постављају као услов или приоритет.

Говорећи о одговорности актуелне власти, Зоговић је оценио да ни она не може остати по страни, већ да је дужна да заузме јасан и принципијелан став о свим питањима која Хрватска проблематизује.

„Грађани имају право да знају који су државни преговарачки циљеви, где су црвене линије и на који начин Влада намерава да решава питања која је Загреб проблематизовао у намери да рекетира Црну Гору на њеном европском путу“, рекао је Зоговић.

Одбијање да Миодраг Лекић на предлог председника Црне Горе буде именован за члана комисије за разграничење у најмањем буди сумње у намере оних којима смета уважени професор Лекић, каже за РТ Балкан Милун Зоговић коментаришући то што је одбијен предлог да Лекић буде члан комисије за разграничења границе.

„Предлагање Лекића као доказаног патриоте и дипломате био је зрео и одговоран предлог. Поставља се питање коме и зашто смета присуство и партиципација Миодрага Лекића у предметној комисији? Лекић није неко ко би подржао туђе империјалистичке тежње усмерене ка Црној Гори па се зато можда не уклапа у планове и намере Хрватске да отму део територије Црне Горе. Треба проверити да ли су Хрвати условили Подгорицу да не прихвати Лекића за члана комисије“. каже Зоговић.

Он додаје да би добро било да јавност сазна шта је пресудно утицало да предлог да професор Лекић постане члан комисије не буде прихваћен.

„Захтеви Хрватске, као што сам пар пута истицао су брутални покушај рекетирања Црне Горе на њеном европском путу“, истиче саговорник РТ Балкан.

Поглавља затворена, али уцене не престају

Црна Гора је затворила још два преговарачка поглавља за приступање ЕУ. Иако је „бриселски фаворит“, како је оцењено из Европске уније, „скоро на пола пута ка ЕУ“, то путовање кваре комшије Хрвати – претњама да ће блокирати чланство уколико се не реше „отворена питања“.

Загреб инсистира на одштети за, како наводе, „логораше“ у Морињу. Међутим, овде је био прихватни центар ЈНА и нико није убијен. С друге стране, окрећу главу од логора „Лора“ где је убијено 14 војника из никшићко-шавничке групе, и поред тога што постоји сведочење јединог преживелог Веселина Бојовића да је правио сандуке од дасака, за убијене саборце.

Хрватска инсистира и на броду „Јадран“, иако је из Министарства одбране поручено да је ово пловило црногорско.

Када је реч о Морињу је, подсетимо, уз велико противљење мештана, октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је „током великосрпске агресије на Хрватску“, на том месту био логор, тзв. центар Морињ за „заробљене хрватске цивиле и ‘браниоце'“.

„Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници“, наведено је на плочи коју су потписала министарства одбране и спољних послова Црне Горе и која је од постављања предмет спорова у држави.

Мештани Мориња саопштили су тада да се најоштрије супротстављају постављању било каквих обележја на објектима бивших касарни у Морињу, „које су у време ратних дешавања деведесетих служиле као сабирни центри за ислеђивање“, а никако као „концентрациони логори каквима се данас желе представити“.

Граница између Црне Горе и Хрватске у рејону полуострва Превлака спорна је од распада бивше Југославије. Превлака се налази на улазу у Бококоторски залив.

Након ратних сукоба деведесетих, контролу над спорним граничним појасом на Превлаци преузели су посматрачи Уједињених нација – од 1996. до 2002. године. Те године утврђен је Протокол о привременом граничном режиму.

Протоколом Хрватска има копнени део полуострва и морски појас улаза у Боку Которску од 550 метара, док је део акваторијума уз леву обалу полуострва проглашен „ничијим морем“. Тај статус је задржан до данас. Владе Црне Горе и Хрватске су 2008. приступиле проналажењу трајног решења питања Превлаке, укључујући и кроз Комисију за разграничење, али до сада резултата није било.