
© POOL
Између Русије и САД постепено се обнавља дијалог на највишем нивоу, а Владимир Путин и Доналд Трамп, иако нису савезници нити пријатељи, имају међусобно поштовање као лидери две велике силе, каже Сергеј Станкевич, руски политиколог и некадашњи Јељцинов саветник.
Коментаришући телефонски разговор председника Путина и Трампа, он додаје да су два лидера заинтересована за решавање великих међународних криза дипломатским путем и да настоје да пронађу дугорочне договоре који би донели већу стабилност свету.
„Однос између председника Путина и Доналда Трампа није некакво пријатељство, већ је то узајамно поштовање два равноправна партнера који реално процењују један другог, не пропагандистички, него реалистично, препознајући значајан економски, политички и војни потенцијал сваке стране. Два лидера две велике силе желе да међусобно делују на чврстој и дугорочној основи. То је оно што је овај разговор потврдио“, каже Станкевич.
Он наводи да је Путин упутио Трампу званичну честитку поводом 80. рођендана телеграмом, док је телефонски разговор који је уследио био њен наставак, али у знатно неформалнијем тону. Према његовим речима, главни део разговора био је посвећен актуелним питањима билатералних односа и актуелне међународне политике .
„Што се тиче међународних тема, Трамп тренутно приводи крају рад на мировном споразуму с Ираном и изгледа да успева да обезбеди потписивање важног прелазног документа који би омогућио прекид ватре на 60 дана, смањио тензије око Ормуског мореуза и допринео стабилизацији светског енергетског тржишта. Међутим, питање иранског нуклеарног програма остало би за сада нерешено и о њему би се расправљало током тих 60 дана. Постоји нада да ће, на крају, стране потписати трајни споразум. Очекује се да примирје буде потписано у Женеви, 19. јуна“, наводи експерт.
Говорећи о сукобу на Блиском истоку, Станкевич посебно наглашава да је Трамп јасно потврдио значајну улогу Русије и Кине , истичући да су ове две силе допринеле и пружиле конкретну помоћ у постизању наведеног споразума.
„Међутим, нису сви подржали такав развој догађаја. Постоји став Израела, коме се не допада ни прeлазни, ни коначни договор. Израел отворено саопштава да му је циљ радикална смена режима у Ирану и да није сагласан са очувањем Исламске Републике Иран у садашњем облику. Због тога увек постоји ризик да Израел осујети овај споразум, ако не одмах 19. јуна, онда нешто касније“, упозорава Станкевич.
Станкевич сматра и да је све ово веома важно и за Русију, јер се ствара одређени преседан који би, уз одређене измене, могао бити примењен и на други веома опасан сукоб — „ војни конфликт због Украјине“.
„Овај разговор је показао да Трамп и Путин у извесном смислу делују на истој страни, у смислу да истински траже дипломатско решење овог сукоба. За то постоји очигледна основа која је постигнута пре годину дана на Аљасци , када су се два лидера састала. Суштина те основе је да се Сједињене Државе и Русија у билатералном дијалогу, као две велике силе, договарају о формули регулисања ситуације, а затим Сједињене Државе треба да ту заједничку формулу саопште Европи и Кијеву“, каже Станкевич.
Према његовим речима, ако је Трамп заиста спреман да се врати таквом приступу, на шта, како наводи, указују тон и познати детаљи разговора, онда би морао да изврши притисак на Европу и на „европског политичког клијента“ – Владимира Зеленског. У том случају, сматра он, постоји могућност да се мир у Украјини постигне у релативно кратком року, a да ли ће Трамп у томе успети „видеће се крајем јуна“.
„За сада је важно да се обнавља мисија двојице посредника, Трампових изасланика — Виткофа и Кушнера. Они би поново требало да допутују у Москву ради ажурирања заједничког руско-америчког плана за решење кризе , док немају потребе да путују у Кијев. Али, имамо још један важан детаљ, а то је да ће се Трамп ових дана састати са Владимиром Зеленским током самита Г7 , који ће се одржати у Француској. Трамп ће том приликом имати могућност да озбиљно, без задршки, разговара са Зеленским. Он има све полуге којима би могао снажно да утиче на опструкционистички, па чак и провокативни став Зеленског , а то су резултати антикорупцијских истрага који су за сада само делимично објављени“, наводи Станкевич.
Он указује да би Трамп могао Зеленском да постави крајње јасан и тежак избор – или прихватање америчког сценарија усаглашеног са Русијом, или суочавање са озбиљним, личним антикорупцијским, па чак и кривичноправним поступцима, који би суштински могли да доведу у питање његов политички легитимитет у међународној арени.
„То је прилично оштар адут, који је Трамп до сада држао у резерви. Али ако он заиста жели да промени ситуацију, о чему је изгледа разговарао са Путином, биће приморан да употреби тај адут , јер све остале мере утицаја — на пример финансијске или друге природе — на Зеленског не би деловале. Он је, такорећи, променио свог господара – изашао је испод окриља Доналда Трампа и нашао покровитеље у Европи , верујући да се тако обезбедио“, оцењује Станкевич.
Он наглашава да је сада кључно да се договори потврде конкретним делима. Истиче да свет данас са великом забринутошћу пратити исход два најопаснија сукоба данашњице — на Блиском истоку и у Украјини.
На питање како би могла да реагује Европа, Станкевич предвиђа да ће током овонедељног самита Г7 Француска, Немачка и руководство Европске комисије покушати да утичу на Трампа и врате га у оквире заједничке атлантске политике, која је усмерена на наставак украјинског рата и на безусловну, слепу подршку Владимиру Зеленском као војном лидеру.
„Трамп ће покушавати да придобије Европу за свој приступ, док ће Европа настојати да њега врати на свој курс. Међутим, Европу тренутно не представљају јаки политичари. Емануел Макрон — одлази са своје функције у априлу следеће године и више неће моћи да утиче на француску политику. Фридрих Мерц је у изузетно слабој позицији у Немачкој. Кир Стармер је такође изузетно слаб политичар и покушавају да га смене. Дакле, са овом групом Европљана, који изгледају као такав губитнички тим тешко да ће моћи да утичу на Трампа. С друге стране, Трамп ће доћи у Француску да се састане са њима, ако не као тријумфални лидер, онда као човек који има све шансе да успешно оконча војни сукоб у Ирану. То јест, барем изгледа као победник и говори о себи као о победнику. Дакле, Трамп ће на овом састанку играти јаким картама, а шансе су пре на његовој страни“ сматра Станкевич.
Путин и Трамп су 14. јуна имали телефонски разговор који је трајао око сат времена. Разговарали су о билатералним односима, рату у Украјини и међународној ситуацији, укључујући и односе САД и Ирана.
Трамп је поново позвао на прекид борбених дејстава у Украјини и изразио спремност да утиче на Кијев и европске партнере како би се дошло до договора, док је Путин јасно ставио до знања да удари Украјине на руску цивилну инфраструктуру не мењају стање на фронту и поручио да би Зеленски, ако жели разговор, требало да дође у Москву .
„Tо је Путинов ударац меканом рукавицом, али је ипак ударац, јер је Зеленски своју наводну спремност за преговоре са Москвом учинио делом своје међународне пи-ар кампање. Тврди да је спреман да се састане са Путином било где, само не у Москви или Белорусији, на шта Путин одговара да је и он спреман да се састане, али само у Москви. Састанак у Москви и посета Зеленског руској престоници значили би да је спреман на уступке и компромисе. На свим осталим местима која помиње, он ће користити састанак не за неко позитивно решење сукоба, већ за лични маркетинг“, објашњава Станкевич.
Путин не наседа на ту игру, већ држи ствари под контролом и позива Зеленског у Москву, а тај маневар Станкевич опусује као Путинов политички „џудо захват“.