Пленковић у Тивту: Црна Гора може у ЕУ, али тек након испуњења осам услова

Још један самит Европске уније и Западног Балкана завршен је познатим порукама подршке европској перспективи региона, али без конкретних одлука и усвајања формалне декларације. Како преноси хрватски „Јутарњи лист“, европски званичници поново су поручили да ће земље Западног Балкана бити интегрисане у Европску унију, наглашавајући да „без Западног Балкана ЕУ неће бити потпуна“.

Предсједник Европског савјета António Costa истакао је да самит потврђује трајну посвећеност Уније региону, посебно похваливши Црну Гору као предводника у процесу проширења.

– Ваш успјех је важан јер показује да проширење постаје стварност и ми ћемо наставити нашу подршку – поручио је Кошта.

Предсједница Европске комисије Ursula von der Leyen говорила је о новом замаху у процесу проширења и позвала земље кандидате да искористе тренутак.

– Желим да поручим свим земљама Западног Балкана, а посебно нашем домаћину Црној Гори, да постоји замах у процесу проширења. Претворимо тај замах у покрет, а покрет у чланство – казала је фон дер Лајен.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић оцијенио је да је одржавање самита у Тивту историјски успјех за државу и цијели регион, наводећи да је политика проширења поново добила стратешки значај.

Ипак, како наводи „Јутарњи лист“, ни међу европским лидерима не постоји илузија да ће процес бити брз. Њемачки канцелар Friedrich Merz подсјетио је да Европска унија већ 13 година није примила ниједну нову чланицу, што, према његовим ријечима, показује да проблеми постоје и унутар саме Уније.

Француски предсједник Emmanuel Macron поручио је да би Црна Гора требало да буде наредна чланица Европске уније, док је хрватски премијер Andrej Plenković оцијенио да је Подгорица највише напредовала на европском путу.

Међутим, Пленковић је нагласио да Загреб очекује испуњавање више услова које сматра отвореним билатералним питањима. Као приоритете навео је обештећење логораша, рјешавање питања несталих лица, процесуирање ратних злочина, имовинско-правне спорове хрватских породица у Црној Гори, као и почетак разговора о разграничењу двије државе.

Хрватска такође инсистира на питању спомен-плоче у некадашњем логору Моринь, промјени назива базена у Котору који носи име једног од чувара тог логора, као и на повратку школског брода „Јадран“.

Према наводима хрватског листа, значајан дио разговора на самиту био је посвећен француско-њемачком „нон-пејперу“, који предвиђа постепену интеграцију земаља Западног Балкана у институције ЕУ прије пуноправног чланства. Тај модел не би био замјена за чланство, већ међукорак ка њему.

Поједини европски дипломати сматрају да се такав модел вјероватно не би односио на Црну Гору, која је најближа уласку у Унију, већ на остале земље региона које су још далеко од испуњавања свих приступних критеријума.