Професори приштинског Универзитета у КМ траже хитна објашњења: Отворено писмо ректору због прикупљања личних података и слања документације институцијама у Приштини

Неформална група професора и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (Проактив УПКМ) упутила је отворено писмо ректору Универзитета Небојши Арсићу, проширеном Ректорском колегијуму и Поверенику за заштиту равноправности Милану Антонијевићу, изражавајући, како наводе, „озбиљну забринутост“ у вези са будућим институционалним, правним и професионалним статусом Универзитета и његових запослених.

У пропратном обраћању које прати писмо наводи се да се у последњих неколико месеци запосленима Универзитета достављају инструкције из институција Универзитета у вези са прикупљањем и достављањем личних података и документације косовским институцијама – Министарству унутрашњих послова, што је, како истичу, изазвало додатну правну и професионалну несигурност међу запосленима.

Спорна документација и обим података

У отвореном писму се наводи да се запосленима достављају упутства за прикупљање и предају широког спектра личних и професионалних докумената, који би могли бити прослеђени институцијама у Приштини.

Међу документима који се, према наводима иницијативе, захтевају налазе се: сагласност за достављање ЈМБГ-а, копија личне карте, уверење о некажњавању и невођењу истраге, уговор о раду, подаци о здравственом осигурању, финансијска документација (банковни изводи), дипломе и оверена образовна документа.

Наводи се и да се, према информацијама из писма, слична документација прикупља и за студенте.

Забринутост због правног основа и институционалне транспарентности

Професори истичу да интеграција Универзитета у Приштини у косовски образовни систем није јасно дефинисана кроз јавно доступне и званичне споразуме у оквиру дијалога Београда и Приштине, те да то ствара озбиљне правне недоумице међу запосленима.

Наводи се и да Република Србија не признаје једнострано проглашену независност Косова, због чега део запослених изражава забринутост у вези са достављањем личних података институцијама које функционишу у том систему.

Посебно се указује на, како тврде, несразмеру између документације коју захтевају институције у Приштини и оне коју захтева Ректорат Универзитета, као и на нејасноће у вези са каналима достављања података.

Сумње у одговоре Ректората и право на информације

У писму се наводи да су раније поднети захтеви за приступ информацијама од јавног значаја, али да одговори Универзитета, како тврде, нису садржали конкретне акте, одлуке или правни основ за прикупљање и прослеђивање података.

Уместо тога, наводе, достављене су опште формулације које не омогућавају јасну проверу законитости поступања.

Питање одговорности запослених

Један од кључних делова писма односи се на питање одговорности запослених који, како се наводи, сопственом сагласношћу достављају личне податке без јасно дефинисаног правног и институционалног оквира.

Професори упозоравају да се на тај начин одговорност може пребацити са институција на појединце, што оцењују као неприхватљиво са становишта правне сигурности и управне одговорности.

Кључна питања упућена руководству Универзитета

У отвореном писму постављено је пет питања:

1. Ко је и на основу ког правног акта наложио достављање документације институцијама у Приштини?

2. Ко учествује у разговорима са међународним представницима о статусу Универзитета?

3.Да ли ће одбијање достављања документације имати последице по запослене?

4. Да ли су прибављена правна мишљења институција Републике Србије?

5.На који начин ће бити заштићена права запослених који не желе да доставе документацију?

Позив на институционални дијалог

Проактив у завршници писма истиче да очекује хитан и јасан одговор руководства Универзитета, наглашавајући да је институционална транспарентност кључна за очување поверења у академској заједници.

Професори поручују да је отворени дијалог, заснован на јасним правним основима и одговорности институција, једини начин да се отклони постојећа правна несигурност и спрече даље поделе међу запосленима и студентима.

Формално обраћање и потписници иницијативе

У име неформалне групе професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, писмо су потписали: проф. др Данијела Кулић, проф. др Бранка Петковић, др Сенка Костић, др Емилија Марковић, др Бојана Лабан, проф. др Ана Јањушевић Оливери
др Александар Костадиновић, проф. др Милена Ј. Петровић, др Јелена Јовић и др Југослав Гашић.

Интеграција?

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици налази се у посебно осетљивом и неизвесном институционалном тренутку, у којем се већ дуже од годину дана у јавности и политичком простору појављују најаве косовских власти, уз подршку дела међународне заједнице, о (постепеној) интеграцији система образовања и здравства у косовски институционални оквир.

Универзитет се налази међу кључним институцијама на које би овакви процеси могли имати директан утицај, посебно имајући у виду његов специфичан правни и административни статус – једине високошколске институције Републике Србије на Косову.

Забележени су и конкретни потези који се тумаче као део тог ширег процеса. Тако је у фебруару Факултет техничких наука добио допис из Приштине у којем је затражено да се или закључи уговор о коришћењу просторија за које се тврди да су наводно у власништву „Трепче“, или да се објекат испразни, уз рок од месец дана за поступање.

Међутим, примена тих захтева на терену је потом заустављена након политичког договора постигнутог 14. марта, уз посредовање Европске уније, у јавности познатог као договор Курти–Соренсен. Тим договором је одложена пуна примена Закона о странцима, како би се избегло угрожавање функционисања образовних и здравствених услуга.

Примена овпг закона се најдиректније односи управо на српски универзитетски и здравствени сектор, као две кључне области јавних услуга код Срба на Косову.

Истовремено, у току су и процедуре које се описују као административна регистрација студената и дела запослених у косовски систем.

Са друге стране, изостанак званичних и детаљних информација од стране институција у Београду доприноси додатној нејасноћи у јавности, док се у академским круговима већ дуже време појављују и незваничне информације и спекулације о могућем премештању Универзитета у градове у централној Србији, без потврђених институционалних одлука или званичних саопштења.

(КоССев, 01.06.2026)