„Великоалбански дух“ пуштен из боце: Од Скопља, Прешева и Приштине до Подгорице

Getty © Armando Babani / Contributor

Албанско питање на Балкану поново је извучено из рукава. Албански студенти протестују у Скопљу, како кажу, због тога што наводно не могу да користе матерњи језик приликом полагања правосудног испита, а на њиховим протестима се вијоре заставе Албаније, ЕУ и чују се повици „УЧК“.

За то време албанске политичке партије у Црној Гори припремају формално уједињење у јединствени политички субјект Forumi Shqiptar, чиме би први пут била створена јединствена политичка организација Албанаца на државном нивоу.

У исто време се иде и ка отварању питања положаја албанске националне мањине на југу централне Србије, где су недавно боравили амерички конгресмени републиканац Кит Селф и демократа Сухас Субраманијам не би ли „проценили“ колико се поштују права албанске мањине и какав је однос наше државе према њима. Утврдили су да постоји проблем између „Албанаца и Србије“.

Када је реч о Косову и Метохији, јужној српској покрајини где су Албанци проглашењем лажне државе „Косово“ под окриљем НАТО-а направили први корак ка остварењу историјског сна о „великој Албанији“, тамо је на делу етничко чишћење преосталог српског народа.

Оружје, које је некада у рукама припадника тзв. ОВК било уперено против косметских Срба, претежно је заменила администрација лажне државе. То не би било могуће без спонзора једнострано проглашене „независности тзв. Косова“.

Потпуно је јасно да постоји жеља да се обједини албански фактор и да се њихов глас јаче чује, оценио је за РТ Балкан историчар и аналитичар Срђан Граовац, додајући да протести у Скопљу имају албански национални карактер.

Поводом последње вести из Црне Горе, где се албанске странке очигледно спремају за парламентарне изборе слеће године, наш саговорник наводи да тај потез треба да подстакне на опрез.

„Великоалбанска идеја је и те како жива“, истиче Граовац.

Говорећи конкретно о најави уједињења албанских политичких партија у јединствени субјекат у Црној Гори, наш саговорник је навео да такви процеси иду путем тога да се ојача албански капацитет када се говори о самом учешћу на политичкој сцени Црне Горе.

„Они рачунају на то да могу бити веома важан фактор приликом формирања власти управо због једног високог степена затегнутости односа када говоримо о самим партијама које имају српски или црногорски предзнак“, истиче Граовац.

Но, када је реч о најавама из Црне Горе, ваљало би подсетити да би 2027. године у тој земљи требало да буду одржани парламентарни и локални избори, па нема сумње да је овде реч о предизборном уједињавању албанских партија.

Споразум предвиђа обједињавање Албанске алтернативе, Демократског савеза Албанаца и Албанске националне уније, пише портал РТЦГ позивајући се на незваничне, али поуздане информације.

Одлука о уједињењу резултат је, додаје се, великих политичких успеха остварених кроз заједничко деловање од апсолутне власти у Тузима, до рекордног резултата на државном нивоу са два посланичка мандата и два места у Влади Црне Горе, уз веома запажене резултате министара и представника Форума у извршној власти.

Наводно, један од главних политичких циљева Форума јесте да након наредних избора преузме руковођење и у Улцињу.

Према истим информацијама, готово је извесно да ће лидер обједињене организације бити Ник Ђељошај, који је актуелни потпредседник Владе за економску политику и министар економског развоја, док су велики допринос процесу коначног уједињења, према сазнањима извора, дали и Иван Иванај иФерхат Диноша, који су претходних месеци активно учествовали у разговорима и усаглашавању модела будућег заједничког деловања.

Како је пренео „Дан“, позивајући се на сазнања из врха Албанског форума, Ђељошај је упутио позив члановима главног одбора за састанак који ће се одржати у суботу у Тузима.

Потпредседник Скупштине Црне Горе Никола Цамај потврдио је за „Дан“ постојање те иницијативе.

„Једино могу да потврдим да се у том правцу радило од оснивања коалиције, па и пре, чему сам наравно лично покушао допринети. Не ради се о свим албанским странкама, иако би било потребно радити на окупљању свих око заједничких идеја и вредности, што је иначе наш циљ“, рекао је Цамај.

Подсетимо, на парламентарним изборима у Црној Гори, који су одржани 11. јуна 2023. године, учествовало је 15 изборних листа, а када је реч о албанским коалицијама, „Албанска алијанса“ је освојила 1,49 одсто гласова или један мандат, а Албански форум – Ник Ђелошај „БЕСА за Европски Развој“ 1,91 одсто гласова или два посланичка места.

У актуелној Влади Црне Горе, на челу са Милојком Спајићем, три министра долазе из редова албанских партија, а то су потпредседник Владе за економску политику и министар економског развоја Ник Ђелошај, министар за људска и мањинска права Фатмир Ђека и министар јавне управеМараш Дукај. 

Граовац наводи да Албанци нису решили своје национално питање и да они сматрају да полажу право на оно што се називало четири вијалета (Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински).

„Они и даље рачунају на делове територије Северне Македоније, Црне Горе, делове Србије, осим јужне српске покрајине. Када се то узме у обзир ово обједињавање албанских партија у Црној Гори изазива одређено подозорење“, наводи саговорник РТ Балкан.

Када је реч о „великоалбанским пројектима“ на Балкану, Граовац не искључује из њих улогу премијера привремених институција у Приштини у техничком мандату и лидера „Самоопредељења“ Аљбина Куртија.

Подсећа на то да Курти никада није крио да подржава идеју „велике Албаније“, као и да је приликом обележавања 145. годишњице од оснивања „Призренске лиге“ у Призрену навео да ће „очувати њене тековине“, позивајући Албанце да прате филозофију „Призренске лиге“, али и да је приликом једне посете Скопљу назван је „премијером свих Албанаца“, а тада су истицане и заставе „велике Албаније“.

„Не знамо ко суштински стоји иза таквих процеса, али видимо код Куртија тежњу да буде кључни фактор, када говоримо о одређеним албанским структурама у региону. Покушавао на југу централне Србије преко појединих тамошњих структура, потом у Рашкој области преко Сулејмана Угљанина“, навео је Граовац и додао да и у овом случају не би изненадило да има и његовог утицаја.

rt.rs / Мина Ћурчић