Даниловић: Срби су градитељи Црне Горе, а не грађани другог реда

Горан Даниловић

Двадесет година након референдума о „независности” Црне Горе, лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић каже да су политичке и друштвене подјеле и даље дубоке, те да се неће превазићи све док не престане утјеривање историјских лажи за једину истину. У интервјуу за ИН4С говорио је о положају Срба у Црној Гори, насљеђу литија и политичких промјена 2020. године, економским и друштвеним приликама, али и о обиљежавању 20 година независности и наступу Рикија Мартина.

Навршило се 20 година од референдума о „независности“ Црне Горе. Како данас гледате на тај догађај и период и шта се, по вашем мишљењу, суштински промијенило у Црној Гори у протекле двије деценије — политички, економски и друштвено?

-У Црној Гори је данас много мање страха од политике и политичара — то је највреднија тековина, мада је нисмо добили са референдумом, него значајно касније, након политичких промјена 2020.
Кључни проблем је и данас исти; и даље је дубока раздјелина између сиромашних и богатих. Социјална једнакост је неповратно срушена, а посвађаност друштва и грађана и даље је незалијечена. Неорганизованост државе, и након промјена, једе економску супстанцу, па много чега добро започетог у економији предуго бива могућност, а не реалност.

И двадесет година након референдума, у јавности су и даље присутне дубоке подјеле око питања независности и односа према Србији. Како коментаришете чињеницу да Црна Гора ни након двије деценије није превазишла те подјеле?

-Дубоке подјеле ће трајати све док не престане постреферендумско утјеривање историјских лажи за једину истину. Референдум је одредио другачији статус државе, али не може избрисати српску историју Црне Горе. Када се прекине тај скеч, Црна Гора и Србија ће бити род најрођенији.

Да ли су, по вашем мишљењу, Срби у Црној Гори након референдума постали грађани другог реда, посебно када је ријеч о језику, идентитету и заступљености у институцијама?

-Било нам је намијењено да као ентитет нестанемо или ућутимо, али смо на литијама и потом на изборима показали историјску жилавост и способност да се одбранимо и трајемо.
Нажалост, Србима и нашим политичким елитама није било први пут да поприлично упропасте и проспу оно што је обичан човјек својом храброшћу освојио за нас.
У међувремену, истини за вољу, неке Српкиње и Срби данас раде у државној управи и примају давно зарађене плате, али смо заборавили да нас није материјално покренуло на борбу — покренула нас је духовност. Људи желе више од плате, желе правду, друштво једнаких шанси, заслужених казни и поштовања закона и правила. Људи желе потпуну слободу.

Како коментаришете то што је обиљежавање 20 година „независности“, према доступним информацијама, грађане коштало скоро три милиона евра? Да ли сматрате да је то оправдан трошак у тренутним економским околностима?

-Трошили смо ми много више и низашта. Нека се потроши за славље свих који желе да славе — ова држава нам је заједничка; некима је то важно и нека буде. Само, било би љековито да побједници са референдума схвате да ми који смо жељели Црну Гору са Србијом нисмо грађани другог реда, него историјски народ, градитељи ове државе које не би било да је наши преци нису добили на сабљу и пушку. У крајњем, порески смо обвезници који граде Црну Гору, па нека се тога сјете када год пјевају и веселе се.

Како сте видјели одлуку да на прослави 20 година „независности” наступи Рики Мартин?

-И Рики Мартин мора да живи — ради човјек посао који једино зна. Могла је Влада да изабере и атрактивнијег госта и бољу музику, али… Како смо бирали и заслужили, добро смо прошли.