Ја ћу први, ако нема ко.

Ал, немогуће да нема ко, ајде још мало да сачекамо…

Ја бих први, ал нећу да ми се ко првљи наљути, мада бих ја заиста први, ал, ето…

Да не журимо, лако је мени да први кренем, него ме страх хоће ли ме други стићи, јер кад ја кренем нико тај корак не може да прати…

Ево, сад бих јурнуо али помислиће да бежим, коликом то брзином ја кренем први, ако првљих нема, а мора да их има, вала.

Боље да сачекамо, није сад баш толка журба, вазда има времена за још мало времена…

Није то ко кад те потера па један преко другог до нужника. Није слобода ни велика ни мала нужда па да не може да сачека.

Кренуо бих ја већ.

Их, докле бих стигао само да знам да није хтео ко пре мене, није ред да отимам првину.

А, право да вам кажем и волео бих да видим тог јунака који би пре мене.

Да се погледамо у очи па да му подвикнем: „А, где ћеш ти то први преко мене жива, а?!“

Ваљда се зна ко ће први, бре!

Не морам баш ја, али зашто он?

Ко да се њему више жури до слободе?!

Ко да је он слободи пречи?!

Ко да је њему теже него мени, па би он први, а ја толико чекам!

И, чекаћу још- не морам ја први ако има ко бољи, али ко је то и по чему бољи?

Већ би пошао да је бољи, а не овако да чека хоће ли ко пре њега…

Ја бих одавно кренуо први само да нисам чекао на њега да видим има ли ко првљи?

Е, сад за инат нећу, а наоштрио сам се да јурнем, ал нека њега ако вам је бољи.

Само, нећете с њим далеко, а моје кораке би мало ко могао да прати, али, нека…

Ако ће он први ја немам ништа против, али да се запамти ко је први хтео да буде први, немој после да ми се ко јуначи…

Како бих ја био први само да није оваквих што последњи дођу да буду први, па чекају ко ће испред њих…

Чекај, бре, слободо, не галами, аман, имамо ми преча посла од тебе!

Лако је теби, ти си докона, засела ко пред сеоском продавницом и чекаш ко ће први, а видиш како је нама!

Он би кукавица први за мном, ја бих јунак први за њим, ал никако да се појави најпрвљи за којим бих ја, па овај за мном, а никакав је, вала!

Ево сад бих пошао први али ме срамота да ме такав прати, а богами нећу ни ја за њим, јер ако нисам први нећу за оваквим ко други…

Има времена, није слобода зец па да утекне, а и не пада ми на памет да је јурим!

Ни за ким ја јурио нисам, па нећу ни за њом.

Нек иде онима што ће ко неке бабе одмах да појуре.

Па, није ни та слобода прва, но ја, нек она дође мени, шта је  то госпођа умислила..?

Није то нужда, ни велика ни мала, па да јурнемо једни преко других до нужника, но неака слобода, чудо велико…

Без ње се још и може!

Их, колики су живели посраних душа, ал посраних гаћа, е то не дам- први ћу ако треба!

Да видим тог јунака који ће пре мене?!

Под сводом небеским има места за све, ал у нужнику не!

Слободо чекај, ето ме, само да ми донесу тоалет папира.

Да видим ко ће да се усуди први…
Михаило Меденица