Судар два потпуно различита света – усред Пекинга

© Tanjug / AP/Kenny Holston

Сусрет Трампа и Сија у Пекингу био је судар две потпуно различите политичке филозофије. Док амерички председник у лежерном стилу шаље поруке унутрашњој јавности, кинески лидер наступа са цивилизацијском смиреношћу и визијом која се планира на дуге стазе. Си је послао јасну, кључну поруку, економија је важна, али безбедност државе је изнад профита.

Ово за Спутњик каже дипломата Душан Спасојевић поводом историјског сусрета председника две светске силе у Пекингу:

„ САД и Кина су две велике силе чији су интереси по питању међународне политике дубоко супростављени. Поруке кинеске стране одржавају пре свега цивилизацијски ниво политике, става и погледа на свет који не зависи од тренутних прилика. Трампов наступ одражава дубоки отклон од правила на којима је свет деценијама функционисао“.

У неформалним деловима дводневног сусрета, али и током званичних састанака америчког и кинеског лидера, камере су забележиле сусрет два света.

Старим фазонима на дипломатију смирености

Трамп је, у свом препознатљивом стилу, користио дуже руковање, гестикулације и импровизоване коментаре, као део политичког перформанса . Оставио је утисак човека који жели да доминира својом енергијом и спонтаношћу.

То је његов стил, али у сусрету са кинеским лидером попримио је одразе гротеске. Си , који готово никад не одступа од контролисаног израза лица, спорих покрета и одмерених реакција, уопште није реаговао на ове мини перформансе. Његва суздржаност није била случајна, она је део кинеске дипломатске културе у којој се емоције и импулсивност сматрају слабошћу.

Иако је сусрет оцењен као добар, не може се побећи од утиска судара двеју концепција јавног наступа, дипломатија, цивилизација . Али и судара интереса.

Рушење међународних норми

Спасојевић пре свега подсећа да је Трамп у последњих годину дана показао, како каже, невероватан презир према међународном праву и институцијама:

„Набројмо само последње потезе, од рата у Ирану , политике према Гренланду, до третирања Венецуеле и отмице њеног председника, али можемо слободно да кажемо да је данашњи свет, а на Западу посебно, својеврсни отклон од цивилизацијског нивоа какав смо познавали. У том смислу, ово је био сусрет две концепције, два потпуно различита погледа“, објашњава Спасојевић.

Он подсећа да Трампа чекају неизвесни избори у новембру, за Конгрес и Сенат . Његовим наступом у Пекингу добрим делом је управљала и чињеница да је актуелни амерички председник и загазио у другу половину свог другог мандата:

„Његове поруке су биле упућене унутрашњој јавности, али у сваком смислу његово понашање, његов наступ одражава један пад цивилизацијског нивоа , нажалост. И председник Кине му је то на један веома увијен, дипломатски пристојан начин, и рекао, супротстављајући му кинеску смиреност, а пре свега политику планирања на дуге стазе .

Крај утопије о либералној Кини

Наш саговорник додаје да се, да би ствари биле разумљивије, треба сетити како је Кина постала економски џин. Он подсећа на стратешку грешку Вашингтона с почетка миленијума. Америчка администрација је, увлачећи Кину у Светску трговинску организацију, веровала да ће Пекинг временом усвојити либерално-демократски модел западног типа.

„Тај либерални светски поредак је завршен 2017. године, када је Кина по први пут постала велика сила, а Русија повратила тај статус. Обе земље су стекле довољно економске и војне моћи да парирају Сједињеним Државама. Једноставно, Кина има другачију филозофију. Они су цивилизација стара неколико хиљада година – која не жури нигде“, истиче Спасојевић, некадашњи амбасадор Србије у Анкари и Атини.

Монроова доктрина на Истоку

Он додаје да кључна тачка разилажења Кине и САД остаје сфера утицаја у источној Азији . Као што САД, подсећа, већ два века држе до Монроове доктрине у својој хемисфери, не дозвољавајући другим силама утицај, тако и Кина сада настоји да истисне америчко присуство из сопственог окружења.

Спасојевић упозорава да је заблуда веровати да је економска сарадња за Кину важнија од националне безбедности:

„Историја нас учи да, кад год су државе бирале између профита и безбедности, безбедност је побеђивала. Најбољи пример је Европа пред светске ратове, која је имала изванредну економску сарадњу непосредно пре сукоба. Зато Кина на Тајван и Јужно кинеско море гледа као на питање опстанка . Пекинг мудро посматра ситуацију и неће дозволити да буде испровоциран, али неће ни одступити од заштите сопственог суверенитета“, закључује Спасојевић.