Тешко Србима: Са чим ће Аљбин Курти пред албанске гласаче и дијаспору

Ништа албанску дијаспору и албанске гласаче уопште не мобилише тако успешно и тако продуктивно да изађу на изборе и гласају за Аљбина Куртија и Самоопредељење као још који ухапшени, пребијени или малтретирани, понижени Србин и као још која оптужница против Срба за “ратне злочине”.

Ова истина потврђена је претходних година, па и месеци Кутијеве владавине више пута, просто, како су расписивани избори тако је на Косову и Метохији појачаван притисак власти лажне државе на српску заједницу, тако је расло насиље над Србима.

Исти сценарио Срби на Косову очекују и овог пута, пред ванредне парламентарне изборе расписане за 7. јун.

Тако је пре два дана, само што су расписани нови избори, трећи за годину и који месец, тзв. специјално тужилаштво Косова подигло оптужницу против осморице Срба за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Ђаковици. На списку су се нашли М. К, В. М, Д. Р, З. Д, Ц.Б, М. И, С. С. и С. К.  за које у Приштини тврде да су од 24. до 31. марта 1999. године у Ђаковици, “у координацији и саучесништву са полицијским и војним параструктурама починили убиства, протеривање цивилног становништва, уништавање и пљачку њихове имовине”.

Претходно је, у атмосфери креираној чињеницом да су напади на Србе на КиМ некажњиви, група Албанаца прогонила Србина Мирослава Гуџића из Добротина све до Дома здравља у Доњој Гуштерици где су пребили и несрећног човека и медицинску сестру која је покушала да га заштити.

Резултат напада, уместо судског епилога и примерених казни за нападаче биће – који глас више за Куртија и његову странку од албанске дијаспоре.

Само прошле године, а читава 2025. била је у самозваној држави изборна и предизборна, вођени су кривични поступци у 50 предмета против 154 Срба, оптужених за наводне ратне злочине. Од избора у фебруару до избора крајем децембра прошле године, тзв. косовско тужилаштво подигло је  15 нових оптужница, а донето је и десет пресуда против углавном Срба за “ратне злочине”.

Резултат те активности на крају био је и те како видљив. Од губитника на изборима 9. фебруара 2025. када је изгубио парламентарну већину, Курти је досегао да апсолутне већине у скупштини тзв. Косова на изборима 28. децембра.

Нови једнострани чинови којима ће се наставити пражњење садржаја бриселских споразума из 2013. и 2015. године, биће главни адути Самоопредељења и Аљбина Kуртија којима ће покушати да надоместе очекивану мању излазност дијаспоре на изборима 7. јуна, у односу на прошлогодишње децембарске, изјавио је за “Косово онлајн” историчар Стефан Радојковића.

“То би требало да буде замена, али и покушај да се дијаспора мотивише, јер се претпоставља да дијаспору углавном чине млађи људи који су национално освешћени, али и острашћени и да ће их то можда мотивисати да ипак изађу у значајном броју и на ове изборе. Наравно, не у оној мери као што су урадили за време божићних и новогодишњих празника”, рекао је Радојковић.

Додаје да је за очекивати даљи притисак на српску заједницу поготово у четири северне општине.

“Притисак ће се вероватно даље вршити рушењем одређених објеката, успостављањем неких канцеларија и испостава приштинске администрације и то нарочито на оним локацијама где су некада биле канцеларије, на пример, Поште Србије или ће можда чак коначно доћи и до фронталног напада на здравствени и образовни систем Републике Србије у том делу Kосова и Метохије. То ће зависити од процене изборног штаба Аљбина Kуртија. Може се десити и да се врше потраге за још неким осумњиченима у случају Бањска, без обзира да ли су они имали икаквог удела у Бањској или нису”, рекао је Радојковић.

Пре коју недељу, када је већ било извесно да лажну државу чекају нови избори, тзв. косовски полицајци пресрели су у Лепосавићу Војина Милојевића (18) убацили га у возило и пола сата тукли и малтретирали. Војинова кривица била је што се усудио да на улицу изађе у мајици са натписом “С вером у Бога, Косово је Србија”.

А, међу албанском дијаспором, говори искуство, ништа се боље не прима од ових вести.

Колики утицај дијаспора има на резултате, показало се пре четири и по месеца, када је, око пола милиона Албанаца који су из дијаспоре пристигли за празнике, од тога око 300.000 са бирачким правом, неспорно одлучило исход гласања.

Резултат последњих избора на тзв. Косову био је и невероватан парадокс, а он је да су за Куртија из дијаспоре гласали Албанци који су претходно напустили Косово и Метохију управо због погубних економских резултата и показатеља Куртијеве политике у последњих пет година колико он влада самозваном државом.

На овај парадокс ових дана реаговао је политички аналитичар из Приштине Бљерим Цанај који је за медије на изјавио да би “албанска дијаспора пре него што одлучи коме да да свој глас, за мишљење требало ипак да пита људе који живе на Косову“.

“Како који избори долазе, како почиње изборна кампања, тако се појачавају притисци на нас Србе. Хапшења, малтретирања, пребијања, понижавања, насиље. Пре који дан били смо сведоци рушења двадесетак гаража које користе Срби у Северној Митровици. То ће се, нема сумње, наставити и наредних недеља, све до избора у јуну. Тешко нама до тада. Може се чак десити и да Курти отворено крене на школе и болнице које још раде у српском систему и да му то буде главни предизборни адут”, понављају Срби са КиМ са којима смо ових дана контактирали.

Овде нико нема дилему да ће у недостатку економских резултата, бољих плата, више радних места, нових фабрика, Курти посегнути за насиљем над Србима како би мобилисао албанске гласаче, посебно оне из дијаспоре који не живе од косовских плата и пензија него од вести о насиљу над Србима на Косову.

А косовске плате и пензије су толико мизерне да их лидер Самоопредељења у предизборним кампањама углавном обилази причајући о томе како је “покорио север”, како су темељи његове политике “борба УЧК-а” и “жртва Адема Јашарија”.

Последњи доступни подаци говоре да је просечна нето плата на тзв. Косову у 2024. години била једва преко 500 евра, минимална 342, старосне пензије биле су од 100 до 220 евра, социјалне пензије за старије од 65 година без пуног радног стажа од 100 до 120 евра. Плате у приватном сектору су још ниже, па је закључак познаваоца прилика да највећи део становништва не живи од свог рада него од дознака родбине из иностранства.

Према подацима Еуростата, од 2020. до 2024. што се поклапа са Куртијевом владавином, око 210.000 Албанаца добило је дозволе за боравак у државама ЕУ,  за период од 2015. до 2024. тај број прелази 360.000, а број нелегално исељених свакако је много већи.

Албанци са Космета одлазе због малих плата, високе стопе незапослености, корупције и партијског запошљавања, па је ако се све то има у виду лако одгонетнути зашто су Куртију притисци на Србе најбољи предизборни адути.

Зоран Шапоњић

(РТ Балкан, 10.05.2026)