Правни парадокс Бриселског споразума и улога руководства Универзитета у Косовској Митровици

ПроАктив упозорава на правни парадокс: Бриселски споразум, иако нератификован, производи конкретне последице, док за трансформацију српских институција – укључујући образовни систем на Косову – мора постојати јасна и лична одговорност. Посебно указују на улогу руководства Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици у том процесу.

Подсећајући на 13. годишњицу Првог споразума о принципима који регулише нормализацију односа Београда и Приштине, (Бриселски споразум, 2013) који никада није ратификован у Народној скупштини, чиме је формално остао изван правног поретка Републике Србије, како је нагласио ПроАктив, Уставни суд је, усвајањем става да је реч о политичком акту, избегао вршење уставне контроле и прогласио се ненадлежним.

Ипак, упркос недостатку правног легитимитета, одредбе овог споразума су консеквентно спровођене у пракси, указује неформална група универзитетских професора са Унивезитета у Приштини.

„Овакав приступ представља пример ванинституционалног деловања којим се свесно заобилазе уставне и законске процедуре“, наводе.

На погубност ове праксе упозорила је судија Катарина Манојловић Андрић у свом издвојеном мишљењу, нагласивши да закључак о ненадлежности Уставног суда није одлука без последица.

„Оне су данас болно видљиве кроз системску деградацију и интеграцију институција Републике Србије у уставно-правни оквир самопроглашене ‘Републике Косово’,“ наглашавају у најновијем саопштењу.

„Тиме је успостављен опасан правни парадокс: акт који формално нема правну снагу производи суштинска правна дејства, мењајући животе грађана без јавне расправе и изван јасних канала одговорности“.

ПроАктив у осврту на Бриселски споразум, чија је годишњица била прошле недеље, надовезује се на актуелни проблем – најаву интеграције универзитета и школа.

„Данас, када је овај процес захватио и српски образовни систем на Косову и Метохији, стуб који по својој природи има државотворни, културни и идентитетски значај, трансформација из српског правног оквира у ‘косовски систем’  не може се више подводити под безимено ‘ванинституционално деловање’.“

„Правна празнина не сме бити азил за непосредне доносиоце одлука, нити параван за њихово сакривање од одговорности“.

У том контексту, деловање управљачких структура Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, пре свих ректора и декана, мора се подвргнути строгој анализи, наглашава ПроАктив.

„Њихово саучесништво у трансформисању просветног система изван оквира Устава Републике Србије представља директно кршење дужности очувања институционалног суверенитета“.

Сходно томе, политичка домишљатост или „виша сила“ државних преговора не могу бити оправдање за конкретне потезе руководства Универзитета којима се „затире државно присуство“ у настави и науци, додају.

„Институционална одговорност је лична, а не апстрактна, те пасивност или активно помагање у разградњи образовног поретка морају имати јасне правне и моралне последице“, поручује ПроАктив.

(КоССев, 23.04.2026)