Орбанов пораз је колосалан стратешки добитак за Русију – Мађар је раскол за цео политички Запад

© fakti.rs

РЕЗУЛТАТ избора у Мађарској, пошто ме мађарски филозоф Иштван Бибо једном приликом упознао са Виктором Орбаном чији смо обојица поштоваоци, и код мене је на нивоу емоција оставио горак укус. Али, рационално разумем да је то колосалан стратешки добитак за Русију – оценио је руски филозов, политиколог и политички технолог Дмитриј Видрин.

У интервјуу онлајн листу Ukraina.ru још је рекао:

*Објасните. Орбан је сматран практично последњом европском надомРусије. Како се његов одлазак може сматрати позитивним за Русију?

— Ако оставимо по страни личне симпатије, чисто рационална слика изгледа овако.  Орбан је значио – раскол у политичкој Европи. А Петер Мађар је раскол на целом политичком Западу.

Европска унија је направила свој избор: шта год да кажу, она се трансформише, трансформише… у војни савез. Јер, економска унија – то је нешто са партнерима и клијентима,  о трговини, профиту или губитку. Војни савез је о непријатељима, душманима, рату, победи или поразу. Баш као у ЕУ данас.

Орбан је ометао, иако не много, ту трансформацију. Тиме је одложио веома вероватни војни сукоб Русије са Европском унијом, не више у украјинском прокси-сукобу, већ у директнијем формату. Такав сукоб би представљао колосалне ризике за Русију – под претпоставком да Сједињене Државе, према Члану 5 НАТО-а, интервенишу у таквом глобалном хаосу.

Али за америчко руководство, Члан 5 се односи на заштиту пријатеља, а не непријатеља. Орбан је био најважнији лични пријатељ Доналда Трампа у Европи. Његов одлазак ефикасно значи повлачење САД из система војних обавеза. Било је забавно гледати колико се Мађара радовало након што су објављени резултати избора.

У суштини су славили колапс Запада, укидање Члана 5 и могућност рата један на један са Русијом. На крају крајева, пропаст ЕУ.

Мутно подозревам да потпуно игнорисање подршке Џ. Д. Венса Орбану може у Вашингтону бити узето као оправдање за даље повлачење САД из Старог света. У смислу: пљунули сте нам у лице, обрисаћемо то, али нећемо заборавити. На помоћ више не рачунајте. Елегантна комбинација.

*Зармислите да је директан сукоб са Европом неизбежан?

— Поново прочитајте бриљантну књигу Николаја Јаковљевича Данилевског „Русија и Европа“. Она све говори. Неће нам опростити нашу историју, нашу страст, нашу величину, нашу културу… То је принцип Данкана Маклауда. Нека је Сила с нама!

Европа је донедавно дрхтала пред Трампом, као становници Смарагдног града пред великим и страшним Гудвином. Али сада протестује са „фигом у џепу“. Евролидери одбијају да помогну Трампу чак и у помоћним операцијама, док Британија ствара нове савезе против Русије, заобилазећи НАТО.

*Ипак, жао ми је Мађарске. Тако лепа земља…

— И мени. Волим ту земљу. Имам много пријатеља тамо. Али они су сами направили избор — да не буду центар јединствене Источне Европе, већ удаљена забачена тачка Запада. Томе је све водило: потписали су све санкције против нас, прекинули ваздушни саобраћај… Покушао сам да добијем визу у њиховој амбасади, али ми је службеник са гађењем вратио пасош. Имао је кримску регистрацију, а они не признају Крим за руски. А то је било под Орбаном. И упркос чињеници да сам написао много чланака о тој дивној земљи…

*Ако мир потраје, да ли Фидес има шансе да се на крају врати на власт?

— Не сада. Тиса је у узлету као украјинска странка Слуга народа у почетној фази: еуфорија, бучни слогани, велике наде. Онда ће природа кренути својим током: дељење послова, скандали, прекршена обећања. А ту је и корупција. Не америчка, где краду од других, већ европска, где посежу у своје џепове — својих бирача…

*Кажу да је Орбанов тим изгубио од Сорошевог јер нису знали да раде са модерним медијима...

— Не слажем се баш. И људи и моћ губе флексибилност са годинама и то је објективан процес. Сећам се младе странке Фидес: колико су спретно и флексибилно радили са фудбалским навијачима, на пример. У Европи је опозиција млађа школа издаје, а влада виша школа крађе…

* Зар увек?

— Постоји једна необична техника која ће Орбану омогућити да се врати на власт, али о њој другом приликом.

Друго, америчка елита неће опростити Бриселу „мађарски инцидент“ – посебно Венс, који није само пријатељ већ и истоверник Орбана. Зато је Венс онако био погођен – не толико Орбановим поразом, колико отвореном радошћу бриселских званичника због тога. Бивши маринац је веома сујетан и неће толерисати да му пљују у лице. Зато је на Универзитету Џорџтаун изјавио да се прекида подршка ЕУ у украјинском сукобу и да ће бити гарант његовог окончања. Мото маринаца је „Увек верни“. Надам се да Венс бити веран својим речима.

*Какав треба да будеставРусије?

— Одједном смо се сетили да је генерал Ватутин довикнуо својим војницима: „Не заробљавајте Мађаре!“ Орбан је подстицао неке наше ружичасте илузије. Сада су нестале. Мађари са Бриселом, али зато без Вашингтона. Опа!