Сергеј Латишев: ПРЕДАЈА ИЛИ БОРБА – Kремљ мора да одлучи

БАЛТИК И ПОЉСКА: САВЕЗ СА УКРАЈИНОМ

Литванија, Летонија и Естонија су отвориле свој ваздушни простор за нападе на Санкт Петербург, Лењинградску област и северозападну Русију – ово је нови фронт. Лондон је најавио да ће запленити бродове повезане са Русијом у својим водама. ЕУ и НАТО су већ учинили Црно и Средоземно море опасним за Русију: уводи се поморска блокада. Лавров је најавио жељу САД да заузму Северни ток и „очисте“ енергетске позиције Русије широм света. Песков је то потврдио. У међувремену, делегација Думе је у посети САД са циљем… побољшања односа. Москва се суочава са дилемом: предаја или борба. Одлука мора бити донета одмах. Ако се одложи, биће спроведен први сценарио. А онда ће Запад кренути даље – његов успех неће бити загарантован без промене режима и распада земље.

Судбоносни догађаји се одвијају пред нашим очима – будућност Русије се одлучује ових дана. Ово нису празне речи. Заиста ће зависити од тога коју од две одлуке, предају или истинску борбу до победе, Кремљ донесе.

Долази време када је оклевање равно смрти. Недоношење кључних одлука за земљу данас имаће кобне последице сутра. Просудите сами.

СТАРИ ПИРАТИ ПРОТИВ РУСИЈЕ

Британски премијер Кир Стармер, у духу вековних пиратских традиција своје земље, одобрио је војном особљу дозволу да задржи бродове такозване „руске флоте у сенци“ у британским водама.
Премијер се сложио да ће британске оружане снаге и службеници за спровођење закона сада моћи да пресретну бродове који подлежу санкцијама Велике Британије и пролазе кроз британске воде, наводи се у саопштењу које је објавила Стармерова канцеларија.

Циљ ове скандалозне акције је „да примора оператере пловидбе да или изаберу дуже и скупље руте или ризикују да буду задржани од стране британских снага“. Јасно је да ако се Москва још једном ограничи на вербалну осуду безакоња које се чини, то ће бити само први корак ка потпуној блокади не само Ламанша, како је званично најављено, већ и целог Атлантика за Русију.
Москва је одговорила на изоловане провокације ове врсте које су се већ догодиле са нешто мало више од вербалне осуде. Руско Министарство спољних послова је пре неколико дана издало претеће саопштење:“Они који имају за циљ да Балтичко море, као и друге воде, претворе у „унутрашње воде“ НАТО-а и ЕУ, морају схватити да инциденти пљачке и безакоња неће остати без одговора од нас, уз наше коришћење свих неопходних средстава.“

ПОСТОЈИ ЛИ ЗАИСТА РУСКИ ОДГОВОР?

Постоји чак и наша претња да ће бродовима бити обезбеђена оружана пратња. Такве мере се предузимају, ангажују се екипе за оружану партњу, али још увек није било ниједног случаја њихове употребе у акцији. То значи да још увек нема политичке одлуке о томе. И зато је Лондон, где се новац још увек налази и где се наша елита окупља, назвао ово блефом, затварајући Ламанш за Русију.

Шведски новинари тврде да је Русија формирала посебне „групе за заштиту бродова“ које се састоје од неколико прекобројних чланова посаде са везама са руским снагама безбедности или бившим Вагнеровим јединицама.

Јасно је да је ово само почетак. Али поморска блокада Русије са запада и југозапада већ се формира и шириће се осим ако западњаци не добију шамар.

СТАРМЕР И ЕУ

Изгледа да нико није приметио нешто веома важно у Стармеровој изјави. У њој се наводи да ће Британија заузети појединачни приступ сваком пловилу пре него што спроведе операције отимања.

Шта то значи? То значи позивање наших предузећа да се закуну на верност Лондону, награђивање оних који су то већ учинили, издаја Русије (остаће нетакнути) и застрашивање оних који то још нису учинили. Јер „након што је пловило блокирано, његови власници, оператери и посада могу бити предмет кривичног гоњења због кршења британског законодавства о санкцијама“.
Ово је снажно поткопавање руске Владе! Британци знају како да униште Русију, да направе хаос и да убијају руске цареве. Имали су свој део неуспеха, али су увек постизали циљеве.
Земље ЕУ делују у истом духу и ускоро ће формално легализовати ову праксу, следећи британски пример.
Каја Калас, естонска шефица дипломатске службе ЕУ, недавно је изјавила на конференцији за новинаре:“Све већи притисак на „флоту у сенци“ једно је од најбољих оружја ЕУ. Поздрављам акције Француске, Белгије и Шведске да пресретну и задрже танкере“.

КОАЛИЦИЈА ЗА ПРИТИСАК СВЕ ЈАЧА

Ускоро ће се и Ирска придружити Великој Британији. Још у фебруару, Ирска је одлучила да усвоји „ванредни“ закон којим се војсци дозвољава да надзире пловила такозване „флоте у сенци“.
Чак и под измишљеним изговором да би санкционисани бродови могли бити коришћени за „шпијунажу и одавање тајни“, као и лансирање дронова са њих, према писању листа „The Irish Examiner“, биће спремна да се придруже Британији већ овог пролећа. Француска, према речима свог министра спољних послова Жан-Ноела Бароа, тражиће потпуну блокаду руских нафтних испорука од стране „флоте из сенке“.

Шта видимо? Рат на мору, који Русија губи пасивношћу, дозвољавајући чак и малим земљама да учествују у њеном економском гушењу и дискредитовању руске моћи.

СЕВЕРОЗАПАДНИ ФРОНТ

Међутим, недавно је отворен још један фронт против Русије. Власти Литваније, Летоније и Естоније, и – наравно! – Пољске, демонстративно су отвориле свој ваздушни простор украјинским дроновама за нападе на Санкт Петербург, Лењинградску област и северозападну Русију. Такви инциденти су се дешавали и раније, али су били изоловани, иако су удари били прилично болни. Русија није реаговала – можда ће све проћи, то је провокација: желе да реагујемо, а ми нећемо, из ината! Понижавају нас, али ми не понижавамо себе! Па, трпећемо то још мало, нисмо будале. То је отприлике оно што су наше власти мислиле.

Шта смо добили? Почевши од 22. марта, преко стотину беспилотних летелица је уништено у близини Санкт Петербурга. Долетеле су из Украјине, заобилазећи Белорусију – преко Пољске, Литваније, Летоније и Естоније. Погођени су објекти у Уст-Луги (лука је претрпела значајну штету), Виборгу, па чак и у Кронштату! Због напада украјинских беспилотних летелица, терминали за извоз нафте у Уст-Луги и Приморску привремено су обуставили рад.

Неке беспилотне летелице су скренуле са курса и срушиле се у овим земљама. Третирале су Русију на исти начин на који су се њихови арапски суседи понашали према Ирану. Дајући САД своју територију са које могу да их нападну, Арапи и даље добијају батине од Иранаца. Нешто што ми не радимо, иако не осуђујемо Иран због тога што узвраћа. Нас бију преко Литваније, Летоније, Естоније и Пољске, али ми ћутимо.

БАЛТИЧКЕ ДРЖАВИЦЕ И СЕВЕРНИ ТОК

Ниједна од балтичких држава није чак ни прекорила Кијев због чињенице да су и оне претрпеле неку штету. Лако је претпоставити да ако Русија поново све ово прогута, балтичке русофобне државице ће додати своје дронове следећем нападу дронова на северозападну Русију. А онда ће Финска и Норвешка почети масовно да нападају Санкт Петербург, Мурманск, Архангелск, фабрике, луке, базе…

Улље на платну, зар не? Али то није цела прича: невероватно је потврђено! Американци, који су дигли у ваздух цевовод Северни ток користећи Украјинце као покриће, према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, „сада говоре да желе да узму цевовод Северни ток за себе“.

О томе су и раније кружиле гласине које су изгледале фантастично, али сада их је Лавров званично потврдио у интервјуу за Франс ТВ. Такође је подсетио да су САД раније увеле санкције против руских компанија Лукоил и Росњефт и да је „целокупно њихово инострано пословање сада предмет покушаја корпоративног преузимања“ од стране Американаца.

АМЕРИКА НАСТАВЉА ДА ГРАБИ

Министар је напоменуо да „постоје званични документи или изјаве званичника у којима се наводи да ће тежити доминацији на глобалним енергетским тржиштима“. Лавров је као додатне примере навео Венецуелу, чију су нафтну индустрију Американци стаили контролу, и Иран, где тренутно покушавају да ураде исто.

Руски министар спољних послова је са тугом изјавио да САД „немају интереса за међународно право“. Лавров није крио чињеницу да има „питања“ за америчке преговараче који су преварили Иран пре него што су га САД и Израел напали – „усред преговора“. Имена су, узгред буди речено, добро позната у Русији – то су исти они Стив Виткоф и Џаред Кушнер, који преговарају са нама. Министар спољних послова је такође рекао да га „не изненађује“ напад Ирана на америчке базе у арапским земљама, одакле САД нападају Иран, и да му је „тешко да разуме“ логику власти ових земаља, које тврде да су потпуно невине и да невино пате због рата који Иран води против њих.

ЗАШТО РУСИЈА НИЈЕ ИРАН?

Све је то свакако тачно. Путинов секретар за штампу, Димитрије Песков, такође је признао:“САД теже ка преузимању контроле над међународном енергетском инфраструктуром – то је очигледно.“

Али зашто се онда, да поновимо, Русија не понаша као Иран, који је научио да делује онако како треба после толико обмана САД? У вези са Северним током, Песков се, коментаришући жељу САД да га заузму, изразио као Питија, пророчица из Делфа:„Ситуација је правно сложена.“

Шта? Продали бисмо га? Да ли би Американци, да ми нисмо под санкцијама, имали Гаспромове цеви на дну Балтика? Али ако је тако, онда бисмо ми постали америчка колонија, јер би Американци диктирали цене нама, одлучујући уместо Русије ко може шта да продаје и колико. Тако је сада у Венецуели.

ПРАВО У УСТА ЉУДОЖДЕРА

У међувремену – та-на-на-на! – делегација Државне думе стигла је у САД први пут после скоро четврт века на званичан позив, након што је пре путовања добила „упутства“ од шефа државе, према ТАСС-у. У делагацији су неки од најбољих посланика: Вјачеслав Никонов (презиме његовог деде је Молотов, министар спољних полсова Совјетског Савеза у доаб Стаљина), Светлана Журова, позната по својој бескомпромисној борби против корупције, ерудита Михаил Дељагин и још два утицајна посланика Думе. Они су се већ састали са колегама из обе странке, владиним званичницима и политиколозима.

Разматране су разне теме, укључујући и Украјину. Наставак дијалога, према Никонову, „већ је веома велики корак напред“, „историјски догађај“. Очекује се узвратна посета Американаца Москви још ове године. Никонов је додао да „ако ово крене, онда ће, наравно, пробој бити значајан“. Он верује да ће се то догодити пре јула и верује да посета руске делегације САД иде „много боље“ него што се очекивало.

СЕЋА ЛИ СЕ МОЛОТОВЉЕВ УНУК?

Па, да, наравно, Американци знају како да „одраде“ ствари. Френклин Рузвелт је 1942. у Вашинтону, на пример, обећао Никоновљевом деди Молотову, добро знајући да је то немогуће, да ће отворити други фронт у Европи до краја те исте 1942. Две тешке године морале су да се чекају на оно што је обећано, што су нацисти, искористивши недостатак претње на Западу, употребили као основу за своју летњу офанзиву, која их је довела до Волге и Кавказа.

„Посвећени смо конкретним решењима  питања“, рекао је новинарима члан делегације Владимир Исаков. Изразио је наду да „резултати неће дуго чекати“. Бивша атлетичарка Журова поделила је са члановима Конгреса свој сан да односи између две земље достигну ниво на којем би њихови лидери могли да присуствују церемонији отварања Олимпијских игара 2028. у Лос Анђелесу. Такође је новинарима рекла нешто што би било смешно, само да није тако тужно:“Истражићемо могућност стварања групе пријатељства. Јер имамо групу пријатељства у нашем парламенту, а сада ће се група пријатељства створити и у Представничком дому САД. Потребан је дијалог оваквих група, како би се контакти могли одвијати систематски, а не само једнократно.“
Питам се ко је, именом и презименом, део групе пријатељства Државне думе са конгресменима САД? Мислите о томе!

ШТА САД? ИЛИ „ШТА? САД!“

Искрено, мисли су ми крајње депресивне. Русија, поновимо, има само две могућности: да заиста ратује са Западом или да се преда, чак и ако то значи да ће се број Украјинаца нешто мало смањити. Неки мисле да постоји и трећа могућност – да се ништа не мења. Нека све иде како иде.

Међутим, чак и ако оставимо ствари какве јесу, ослањајући се на слатке речи упућене нам из Америке да је њихов „добар полицајац“ бољи од „лошег“, европског, и да нас она чак може учинити, ако се поклонимо до земље, својим „млађим партнером“, то неће бити проста предаја.

Русија је већ неколико пута непријатно изненадила Запад, када се чинило да је заувек готово. САД, и Запад у целини, природно се плаше да би се ово могло поновити, упркос страственој жељи Москве за миром и сарадњом.

Стога, како би се осигурало да више нема „изненађења“, „споразум“ са САД, у свом двоструком значењу, подразумеваће и промену власти у Русији и распарчавање наше земље од стране Вашингтона. Ако до тога дође, то ће сигурно укључивати не само Американце и Европљане, већ и наше источне и јужне суседе.

Народ нигде ништа не одлучује. То је прерогатив власти, елите. Будућност зависи од тога како се понашају наша власт и елита. Судбина земље се одлучује управо сада. Оно што следи биће само последице.

Извор: ТСАРГРАД ТВ / Приредио В. Д.