Бањалука направила важан корак у осуди величања усташа – лопта је у дворишту Сарајева

Резолуција Народне скупштине Републике Српске представља основ за законско санкционисање величања НДХ и фашистичких идеологија, уз јасан историјски став о геноциду над Србима. Ипак, постоји сумња да ли ће документ добити подршку на нивоу БиХ, преноси Спутник.

Народна скупштина Републике Српске једногласно је усвојила Резолуцију којом се осуђује свако величање и релативизација идеологије Независне Државе Хрватске, као и негирање и умањивање геноцида над Србима, чиме је, према оцјени предлагача, направљен важан корак ка институционалном одговору на појаве историјског ревизионизма.

Како објашњава народни посланик Срђан Мазалица, резолуција има шири обухват од досадашњих политичких аката, јер не остаје само на декларативној осуди, већ поставља темеље за конкретне правне механизме који би требало да спријече и санкционишу свако јавно величање идеологија и симбола повезаних са НДХ, али и шире – са нацистичким и фашистичким покретима.

Од политичке осуде ка законским мерама

„Резолуција обухвата све појавне облике величања идеологије и симбола  НДХ, али и усташких, нацистичких и фашистичких идеологија у цјелини. Њоме смо тражили да Влада приступи измјенама закона како би се јасно инкриминисало свако промовисање тих идеологија, укључујући споменике, манифестације и друге облике јавног д‌јеловања“, наводи Мазалица.

Он прецизира да се документ не односи само на појединачне инциденте или изоловане случајеве, већ на цјелокупан спектар појава које, како каже, представљају покушај рехабилитације идеолошких образаца из периода НДХ. У том смислу, резолуција третира и питање подизања спорних споменика, организовања јавних скупова и манифестација, као и других облика симболичког или директног величања.

Према његовим ријечима, циљ је да се кроз измјене и допуне постојећих законских прописа успостави јасан и недвосмислен правни оквир који би омогућио ефикасно процесуирање свих таквих случајева, без простора за различита тумачења или селективну примјену закона.

Историјски темељ резолуције

Посебан дио документа чини историјски осврт на карактер режима НДХ који, како истиче Мазалица, представља кључни основ за даље законодавне активности. Тиме се, према његовом тумачењу, резолуција не задржава само на политичком нивоу, већ добија и чврсто упориште у историјској науци.

Мазалица наглашава да су у изради резолуције учествовали признати стручњаци и историчари, те да за сваку тврдњу постоје релевантни историјски извори и документи. Као један од примјера наводи и рад Рафаела Лемкина, који је још 1944. године дефинисао појам геноцида, што се у резолуцији користи као дио аргументације о карактеру злочина почињених над Србима у НДХ.

„Водило се рачуна да иза сваке реченице стоје провјерљиве чињенице и историјски извори, како би документ могао да издржи сваку стручну и политичку провјеру“, истиче он.

Неизвјесна судбина на нивоу БиХ

Народна скупштина задужила је представнике Републике Српске у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да предложе усвајање идентичног текста резолуције и на нивоу Босне и Херцеговине, чиме би, према замисли предлагача, овај приступ добио ширу институционалну потврду.

Међутим, Мазалица изражава резерву када је ријеч о могућности да таква иницијатива добије потребну већину.

„С обзиром на то да су све странке из Републике Српске гласале за ову резолуцију, очекујемо подршку српских представника. Међутим, остаје да се види како ће реаговати бошњачки и хрватски политичари“, наводи он.

Политичке разлике и спорни амандмани

Кључну препреку Мазалица види у амандманима које најављују бошњачки политички представници. Према његовим ријечима, они покушавају да у текст резолуције укључе формулације које би, поред геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, обухватиле и геноцид над Бошњацима у Другом свјетском рату.

Мазалица тврди да такав приступ нема историјско утемељење, наглашавајући да, како каже, нико није утврдио да је над Бошњацима као народом у том периоду извршен геноцид.

Поред тога, наводи и захтјев да се међу нацистичке, фашистичке и усташке групације уврсти и четнички покрет што, према његовој оцјени, додатно компликује политички дијалог.

„Четнички покрет није учествовао у извршењу геноцида у НДХ, нити је био власт, већ је био антифашистички и антиокупаторски покрет“, тврди Мазалица.

Он упозорава да би управо овакви ставови и политичке разлике могли довести до тога да резолуција не добије подршку на нивоу БиХ упркос, како каже, чврстој аргументацији на којој је заснована.

„Сматрамо да постоје историјски документи који потврђују карактер злочина у НДХ и да би то требало да буде основа за заједнички приступ. Међутим, остаје питање да ли ће политичка воља пратити те чињенице“, закључује Мазалица.