Александар Петровић: ПИСМО ИНДИЈСКОМ ПРИЈАТЕЉУ О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ
Поводом India AI Impact Expo 2026
Драги Свати,
Тражио си моје мишљење о тренутном месту Индије спрам појаве вештачке интелигенције. То је сада актуелно питање због петодневног самита India AI Impact Expo 2026, одржаног у Њу Делхију од 16. до 20. фебруара 2026. Ово је први скуп о вештачкој интелигенцији на високом нивоу који се одржава на глобалном југу, што је најмногољуднијој земљи света пружило прилику да се покаже као битан играч у области вештачке интелигенције.
Догађај је организовао премијер Нарендра Моди, а присуствовало је преко 250.000 регистрованих учесника, око 20 шефова држава и влада, заједно са руководиоцима технолошких компанија, укључујући Google, OpenAI, Anthropic и Microsoft. Штавише, током самита 20. фебруара, Индија се придружила иницијативи PAX Silica коју предводе САД како би се обезбедили глобални ланци снабдевања хардвером за вештачку интелигенцију у оквиру индијских инвестиција од 210 милијарди долара у индустрију вештачке интелигенције, и више од 630 милијарди долара које ће амерички технолошки гиганти потрошити ове године.
Тешко је остати равнодушан према оваквом току и задржати присебност пред таквим цунамијем који се ваља силином која као да носи све пред собом. А још је теже, попут Леониде у Термопилима пред Персијанацима, стајати сам са критичким ставом пред инвазијом вештачке интелигенције. Али остати усправан и не плутати низводно ослобађа моралну енергију која је једино чврсто тло за поуздану визију будућности. Пред таквим искушењем човек се мора запитати ко сам ја да преиспитујем и говорим о ономе око чега су се сви већ сложили? Да ли имам право на критички став када се сви заклињу у будуће благодати ове технологије? Одговор на ову дилему је веома једноставан: ко је било ко, ко покушава да било шта разуме? Нажалост (или срећом), кроз историју већина никада није била у праву. Због свега тога право начелно увек припада пре свега слободној личности која се отргла диктату моћи да би могла да ствари гледа својим очима. Осећам и позив као члан Међународне онлајн опсерваторије за постхуманизам и вештачку интелигенцију да издвојим свој глас и да у том циљу у овом писму дам кратку белешку о овој теми.
Као грађанин Хонг Конга индијског порекла, који је радио и у Европи, имаш довољно широк хоризонт и можеш да видиш да главни проблем лежи у чињеници да нико не зна шта је заправо вештачка интелигенција и шта она заиста значи за овај свет.
И што се мање зна, то је више гласина о будућности. У потрошачком друштву људи верују у нове производе без обзира на последице које они доносе. Али док су жреци напретка у трансу призивања будућности, стара Андерсенова бајка о царевом новом оделу помаже да трезвеније сагледамо загонетку пред којом се налазимо. У свом земаљском хокус-покусу, вештачка интелигенција као да нас све више удаљава од Сунца. Густа магла бескрајних информација пада свуда и нико не зна када и где се по коју цену може подићи.
То је само по себи довољан разлог да се детаљније разуме вулканска ерупција вештачке интелигенције, јер ако слепо наставимо махнитим темпом, питање циља и смисла ће неизбежно бити потиснуто и уништено идолатријом средстава. А то такође показује да ћемо истовремено и сами постати гола средства и тужни робови илузија. Заблуда је да ће вешта интелигенција помоћи решавању разнородних проблема. Истина је супротна, неприродна интелигенција нас заплиће у нове равни све замршенијих проблема према којима оне које смо до ње решавали изгледају као обична игра. Може се лако догодити да се стварно изгубимо у лавиринту привида о чијој снази не знамо више од оних који су пали под власт промењених стања свести.
Тренутно је Индија центар светског покрета за вештачку интелигенцију. Али уместо ентузијазма за то, могу само да ти кажем – јадни Ганди. Он је покушао да ослободи људе који сада свим срцем покушавају да се врате у ропство. Док се надају будућој слободи коју ће им подарити технологија, не препознају у томе нови начин колонијализма. Ово је веома слично дивљем покоравању америчких Индијанаца који су били убеђивани да не брину јер је виша цивилизована раса дошла да им подари бољи живот. Међутим, као што знамо тај сан се брзо расплинуо у ноћну мору тоталне преваре. Данас се вештачка интелигенција отворено приказује као виши еволутивни степен људског или постхуманог постојања. Она узима себи право да у пози свемоћног свезнања влада људима разарајући њихова традиционална интелектуална и морална упоришта да би их изгурала као Индијанце у технолошку пустињу резервата „паметних градова“. Због вртоглавог жонглирања илузорним моћима вештачке интелигенције људи углавном не схватају размере злостављања коме су изложени иако се то може схватити и као злочин против човечности.
Некада се веровало да демократија штити друштво од узурпације слободе. Али, као што је Сократ једном рекао, демократија ће уништити друштво спречавајући људе да говоре истину како би се предавали комфорним лажима. Њега, једног од најбољих међу људима, демократски су осудили на смрт да би поредак остао без ума, што му је ваљда главни циљ да би се као такав брзо распао. Погубни резултат такве политике самообмане је недостатак визије. Више нема неког поузданог друштвеног програма јер се обећање модерности распало на постмодерно расуло неповезаних делова. Остала је само технологија да глуми модернизацију у позоришту без човека.
Савремену технологију политичари схватају као прилику за друштвени оглед нове врсте манипулације и лова у мутном. Они нуде лажне технолошке рецепте за све акутније изазове лепрозног распада етичког и правног поретка. Чини се да више нема никога да извиди и извида ову глобалну техно-пандемију и стиша буку лажних техно-пророка. У томе треба да будемо свесни да се вештачка интелигенција храни нашом енергијом, нашим временом које нестаје у дигиталном ковитлацу свега и ничега, нашом свешћу која губи смисао за дубину истине, нашом слободом исцрпљеној у технолошкој контроли и на крају. али не и најмање важно, она се храни нашим осећањима која су одрвенела и угушена у емотивној куги која коси пре свега децу.
„Без рада на осећањима“, каже Никола Тесла, „духовност је само кула од карата“. Под притиском медија људи се данас плаше ратних ерупција, али највеће ерупције које могу све да однесу и сруше су у нама самима. „Подсвест пуна утисака“ (што је једна од последица измишљотина вештачке интелигенције) „чини душу немирном, а осећања тада кључају попут ерупције вулкана“, додаје Тесла. Једноставно речено, вештачка интелигенција може да нам украде душе и да нас нахушка против нас самих. Она руши куле од песка које смо подигли, јер бездушни свет сведен на љуштуру не може да опстане.
Зато глобална политика пост-истине ишчашена из стварности следи само један пут. То је оријентација ка подметању ватре општег рата, што је стара стратегија катастрофе за сузбијање и замену питања узрока и смисла позориштем мировних преговора. Није у томе важно ко ће победити или изгубити, битно је да ватра гори и прождире све. Пепео заборава циљева и вредности тада се рециклира у новом облику плитке владавине дубоких држава скривених од Сунца.
Стога се чини да наша права позиција није да будемо заробљени у бескрајним ланцима опсена вештачке интелигенције и да очекујемо будуће поклоне од технолошког Деда Мраза. Потребније нам је него икад Гандијево зрно соли, које симболизује љубав према најмањем и враћање осећања, како он каже, за „немо Божје стварање“. Духовна, а не технолошка Индија која једнако воли све облике стварности, од најмањег до највећег, не сматрајући ниједан вреднијим од другог, од зрна соли до космоса, међу нашим је најбољим надама и јаким одбранама овог света и његовог смисла.
С изразима поштовања,
Александар Петровић,
Београд, 21. фебруар 2026.
LETTER TO INDIAN FRIEND
Dear Swathi,
Thank you for your query about my opinion on the present position of India in the context of artificial intelligence spreading. It is actual question because of the India AI Impact Expo 2026, the five-day summit held in New Delhi from Feb 16 to Feb 20, 2026. This is the first high-level AI gathering to be held in the Global South, which has given the world’s most populous country a stage to promote itself as a global AI player.
The event was hosted by Prime Minister Narendra Modi with over 250,000 registered attendees, about 20 heads of state and government, along with tech executives, including Google, OpenAI, Anthropic and Microsoft.
Moreover, during the Summit on February 20, India joined the US-led PAX Silica initiative to secure global AI hardware supply chains in the frame of $210 billion in investment in domestic AI and the more than $630 billion that U.S. tech giants are going to spend this year.
It is hard to be indifferent and keep common sense in the face of such an AI tsunami that seems to carry everything before it. And it is even harder to stand alone with a critical attitude before AI invasion, like the Leonides in Thermopylae in front of the Persians. But staying upright and not swimming downstream leads to moral energy that is the only ground for the reliable vision of the future. Before such a temptation one must ask himself, who am I to re-think and speak about what everyone has already agreed on? Do I have right for such an attitude? Answer to this dilemma is very simple: who is anyone who tries to understand anything? Unfortunately (or fortunately), through history the majority was never right. Because of all of that maybe I am eligible as a member of International Online Observatory on Posthumanism and Artificial Intelligence to give a brief notice on this subject.
As citizen of Hong Kong of Indian origin, you have wider horizon and can see that the main problem lies in the fact that nobody knows what AI is and what it actually means for this world. In consumer society people used to believe in new products no matter which consequences they bring. But maybe Andersen’s fairy tale about the emperor’s new suit may help us better understand the puzzle presented by AI. In its terrestrial hocus-pocus AI seems to make us more and more distant from the sun. Dense fog of endless information is falling down and no one knows when and where it can be lifted.
That in itself is reason enough to understand closely AI eruption because if we continue blindly at Mad Max tempo, the question of the end and sense will inevitably be suppressed and annihilated by the idolatry of the means. And that also shows that at the same time we will become bare means and slave of illusions.
At the moment India is the centre of world AI movement. But instead of enthusiasm for that, I must say – poor Gandhi. He tried to liberate people who upon all their hearts now try to return into slavery. They hope for the future freedom, and they don’t recognize in such a technology new way of Western colonialism. This is very similar to wild conquering of American Indians who were persuaded that higher race came to rule them. Today AI is widely advertised as higher level of the human or transhuman existence who will exterminate people and their traditional intellectual and moral habitats. People don’t realize, except some lonely voices, what is going on, because of accelerated vertigo of AI.
People used to believe that democratic politicians will warn and protect them from such an occupation. But as Socrates once said democracy will destroy society by preventing people to speak the truth in order to spread plausible lies. The lack of vision is the result of such a politics of deception. It has no longer any reliable social program because the promise of modernity has been disintegrated into a postmodern scattering of disconnected parts.
Contemporary technology is realized by politicians as the opportunity for social experiment of manipulation and hunting in the murky waters. They offer a false answer to the increasingly acute challenges of ongoing dissolving the ethical and legal order. It seems that there is no one left to re-consider this global tecno-pandemic and the noise of false techno-prophets.
For global post-truth politics expelled from the reality there is only one exit strategy. It is orientation towards induction a general war, which is the old disaster strategy for suppressing and replacing the question of cause and meaning with the theatre of peace negotiations. That oblivion of human aims and values recycle domination of hidden powers, shallow deep states, in a new form.
Therefore, our best position is not to be caught in the chains of illusions and not to expect future gifts from technological Santa Claus. We need Gandhian grain of salt more than ever. Spiritual, not technological India is among our best hopes and strongest defence of this world.
Yours sincerely,
Aleksandar Petrović
February, 21 2026, Belgrade
