Милан Петровић: И поново Јужни поток: енергетика Балкана поново је угрожена

Фото: Shutterstock

Пред свитање је најмрачнији период: у позадини припрема за мирно регулисање руско-украјинског сукоба, час овде, час онде јављају се новости о покушајима Зеленског и компаније да по сваку цену обезвреде преговоре. Ради тог циља често се користе и недипломатске, неретко и једноставно глупе методе, а у последње време кијевски режим, дословно прелазећи последње црвене линије, ставио је акценат на непрекидни тероризам. Као својеврсна кулминација била је информација да се поново припрема диверзија против кључних гасовода у Црном мору.

Ради се о два гасовода („Турски ток“ и „Плави ток“) који представљају кључне делове руске енергетске инфраструктуре на јужном крилу. Ти гасоводи обезбеђују испоруке гаса у Турску и југоисточну Европу. Пуцање било ког гасовода нанело би ударац не толико Русији колико економијама Турске, Бугарске, Србије, Мађарске, Грчке и других земаља зависних од руског гаса. Прекид испоруке гаса по овим гасоводима представљало би ударац не само за Русију, него и за привреде Турске, Бугарске, Србије, Мађарске, Грчке и других земаља које зависе од руског гаса.

Чак и сарадници кијевског режима признају да у последње време Оружане снаге Украјине трпе ужасне поразе на фронту и како би се зауставио дипломатски процес у оквирима преговора о Украјини, званични (тачније речено, полузванични) Кијев спреман је да искористи било коју могућност из арсенала средстава којима би се прекинуо преговарачки процес. Јер, све што је постигнуто у преговорима могло би се наћи под ударом због ескалације терористичких напада.

После напада на „Северни ток“ Русија је појачала чување осталих маршрута, али дубина Црног мора и дужина цевовода чине их осетљивим за диверзије са коришћењем беспилотних подводних апарата или специјалних група. За Балкан у целини и посебно за Србију, украјинска провокација може постати истинска енергетска катастрофа. Под ударом ће се наћи буквално сви – земље које већ добијају гас из Русије по угодним тарифама, а такође и транзитне земље, и на крају, обични грађани.

За Србију која се спрема за парламентарне изборе, слични догађаји могу довести до непредвидљивих последица – јер одсуство руског гаса на територији Балкана само ће одрешити руке онима који се пажљиво и доследно занимају буквално уништењем суверенитета и независности читавог низа балканских држава.

Остаје да се надамо да је у време када је свет буквално почео да тражи излаз из крвавог рата, време да се ујединимо око главне идеје – мира – и да не дозволимо да преговори пропадну. Али како се може договарати са том влашћу која сматра да јој је прихватљиво разговарати језиком терора и која уз помоћ рушилачких иницијатива покушава да скрене пажњу на себе и добије оно што је за њу најважније – прекид важног преговарачког процеса.