
Покрет за одбрану Косова и Метохије данас је одржао прес-конференцију под називом “Довршетак издаје – напуштање и уништење Приштинског универзитета” у Прес центру Удружења новинара Србије, у Београду. Повод за сазивање конференције је приближавање термина (15. март) када ће на снагу ступити Закон о странцима, који су донеле приштинске власти и који представља снажан удар на образовне и здравствене институције српског народа на Косову и Метохији.
На конференцији су говорили чланови Покрета, професори универзитета, Милош Ковић, Александар Ћорац, Часлав Копривица и Слободан Самарџић, указујући на погубне последице овог процеса, али и на ћутњу наше академске и политичке јавности у погледу насиља над последњим остацима српске државе на КиМ.
У свом делу излагања, професор др Милош Ковић указао је на формално-правну страну процеса, где се од професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици тражи нека врста акредитације и потврде о својој „вези са академским институцијама које признаје такозвана Република Косово“. „Иако је члан Европске асоцијације универзитета, Универзитет у Митровици, наравно, није у том систему. И овим ће он практично бити уништен, а на њему има 7.000 студената и 1.000 наших колега, са преко 100 наставних програма.“
Професор Ковић је упозорио да ово није само удар на Универзитет као такав него и на последње остатке нашег народа на простору целог Косова и Метохије. Овај удар приштинских власти на Универзитет ће, како сматра професор Ковић, бити разоран за „нашу заједницу на Космету“. Он је навео и да је овај Закон само део ширег процеса укидања српских институција на КиМ, и да су сада на ред дошли школство и здравство.
Осврнуо се и на опште стање на северу Косова и Метохије, посебно у Северној Митровици, где су сада изграђена два нова моста, које без препрека Албанци свакодневно прелазе. Али не само то, него и преузимају локале и купују станове у српском делу града.
Ипак, „оно што је страшно и што је главни повод ове конференције, јесте ћутање у Србији. Ћутање пре свега режима у Београду, чији никакав конкретан потез не видимо да се ово спречи, него видимо намеру, исказану преко Српске листе, да се само одложи примена овог закона. (…) А најстрашније је ћутање академске заједнице. Ћуте универзитети, ћуте факултети, ћуте институти, и колеге појединачно. Апелујемо на академску заједницу Србије, Српске и Црне Горе да дигну свој глас и не остављају Универзитет у Косовској Митровици на цедилу“, закључио је Ковић.
Професор др Александар Ћорац који предаје на Универзитету у Косовској Митровици одговорио је на неке критике које се упућују српском народу на Косову и Метохији како је „и сам крив, јер подржава власт у Београду“. Објаснио је да је дуга историја отпора Срба са Косова и Метохије, од 1959. године када је под директивом Петра Стамболића данашњи север КиМ уведен у састав покрајине и када је група побуњених Срба осуђена на затворске казне, па преко широког народног покрета који је запалио Антибирократску револуцију, све до новијих времена, 1999. и 2013. године.
„Народ и професори универзитета су тада налазили снаге да се супротставе издаји. Тако је било све до овога данас. А питање за нас све на КиМ и у остатку Србије је шта се друштву десило па да данас нема те снаге?“ пита професор Ћорац.
Професор Ковић је упозорио да ово није само удар на Универзитет као такав, него и на последње остатке нашег народа на простору целог Косова и Метохије
На ћутање академске јавности у Србији упозорава и професор др Часлав Копривица, који наводи да, кад је у питању однос према Универзитету у Косовкој Митровици, не би требало да се ради само о „унутерцеховској солидарности“, него и националној, јер су студенти и професори нападнути зато што су Срби. Па је тиме „академска јавност двоструко позвана да реагује на ове догађаје“.
Копривица наводи и да је власт у Србији и сама напала државне универзитете, што је кренуло од октобра 2024. године, те је „у том погледу, ово што ради Приштина, један посебан модалитет онога што има намеру да спроводи ова власт у Србији, при чему су Курти и његова братија асистенти председнику Србије, који преко својих прислушника напада све универзитете у земљи“.
Професор је указао и на својеврсне двоструке стандарде наших интелектуалних кругова где се, у два наврата, због колегиница и колега из Новог Сада подигла готово читава академска заједница, скупивши за колегу чак више од 800 потписа подршке. Док се сада, када „није реч о једном човеку, него о преко 1.000 наставника и 7.000 студената“, ћути.
„Ова ситуација је у моралном смислу неподношљива, ако се не одупиремо агресији, покушају да нас нема, онда ми губимо последњу нит достојанства коју има онај који је угрожен и на ивици понора(…) Последње достојанство које има жртва јесте да проговори о ономе што јој се дешава. Говорење о својој патњи је саставни део одупирања. Онај ко не каже да пропада и да нестаје, његова жртва и не постоји. (…) Ово је ствар свих нас, грађана Србије и свих Срба. Жртвовање универзитета у Приштини је удар на све“, закључио је Копривица.
Покрет за одрбрану Косова и Метохије је ступио у контакт и са управом Универзитета у Београду, о чему је на конференцији јавност обавестио професор др Слободан Самарџић. Он је казао да су имали преписку са ректором Владаном Ђокићем и да су са њим обавили разговор, изневши му три предлога, те да чекају формалну потврду прихватања истих.
Покрет за Одбрану Косова и Метохије обавио је разговор са ректором БУ Владаном Ђокићем, изневши му три предлога
Ти предлози су:
1) Да се алармира Европска асоцијација универзитета, чији је члан Универзитет у Косовској Митровици члан;
2) Да се што пре сазове Конференција универзитета у Србији, у чему посебну одговорност сноси Универзитет у Београду;
3) Да се ова тема подигне и разгласи у јавности.
„То је оно конкретно што смо могли да урадимо у овој прилици“, наводи Самарџић и додаје да ултимативна идеја у будућем односу према Приштини мора бити „да се више ништа не сме потписати“.
Извор: Нови Стандард
Насловна фотографија: Михаило Братић/Нови Стандард