Фергусон: Охридски споразум је договорен и правно је обавезујући

Амбасадор Уједињеног Краљевства у Србији Едвард Фергусон изјавио је да је за недостатак дијалога између Београда и Приштине одговорност вероватно заједничка, али да и међународна заједница мора да преузме свој део одговорности. Он је навео да је на Косову много пута речено да Бриселски споразум из 2013. године још увек није испуњен и да Заједница општина са српском већином још увек није успостављена, а требало је да се деси пре много година, али је додао да постоје и обавезе које Србија мора да испуни.

Фергусон је у интервјуу за Политику рекао и да по питању испоруке наоружања Приштини, Лондон не види да је то у нескладу са Резолуцијом 1244 СБУН, јер није узета у обзир чињеница да су Велика Британија и више од 100 земаља сада признале Косово као суверену државу која има право да гради сопствене безбедносне институције.

На питање ко је крив за недостатак дијалога између Београда и Приштине, амбасадор је рекао да је одговорност вероватно заједничка и да су то питања која трају већ неколико деценија и нису решена.

Навео је и да међународна заједница мора да преузме свој део одговорности.

„Али, у основи када је реч о дијалогу између Србије и Косова, мислим да знамо како можемо да се крећемо ка нормализованим односима. Охридски споразум из 2023. године је поставио мапу пута. Нисмо видели довољно имплементације. А, импелементација захтева политичку вољу и у Београду и у Приштини. Надамо се да ће се то догодити, јер сматрамо да је стабилност кључна“, рекао је Фергусон.

Упитан да ли, када каже да је одговорност подељена, то значи да је она и на косовским  лидерима, те да ли тражи од њих да буду одговорнији, узвратио је да одговорност јесте подељена и да „пада“ на лидере и у Србији и на Косову.

„На Косову смо, на пример, много пута рекли да Бриселски споразум из 2013. године још увек није испуњен. Заједница општина са српском већином још увек није успостављена, а мислимо да је то требало да се деси пре много година. Желимо да се то деси. Али постоје и обавезе које Србија мора да испуни“, казао је Фергусон.

На питање да ли постоји нешто из тог споразума што Србија није испунила, одговорио је потврдно, наводећи да је постоје питања око тога да се, на пример, не омета чланство Косова у међународним организацијама.

„Видели смо константне напоре Србије да спречи чланство у међународним организацијама“, рекао је амбасадор.

На констатацију да то није обавеза из 2013. године, узвратио је да је:

„Пут јасан и утврђен различитим споразумима – било да је то Бриселски споразум, било Охридски споразум, мислим да их морамо обухватити све заједно. Све су то преузете обавезе“.

На питање ко је потписао Охридски споразум, одговорио је: „Договорен је. И договор је правно обавезујући“.

Говорећи о развоју сарадње Србије и Уједињеног Краљевства у домену одбране и безбедности, навео је да је прва дужност сваке владе да заштити своје грађане, што може да се постигне заједничким радом.

„Друго, партнерства у области одбране и безбедности могу помоћи у изградњи поверења између народа и између институција. Наше оружане снаге имају дугу историју сарадње, још из Првог светског рата. Сарађујемо са Владом Србије да бисмо помогли у дизајнирању и изградњи ваше будуће агенције за сајбер-безбедност. Високу  делегацију која ове седмице борави у Лондону предводи шеф владине ИТ канцеларије Михаило Јовановић. Неке од теорија завере које можете да чујете о Великој Британији заправо се не одржавају у стварности оно што је заиста важно и блиско оперативно партнерство између наших безбедносних агенција“, рекао је Фергусон.

На констатацију у вези са окупљањем на британском ратном броду војних представника Загреба, Тиране и Приштине „који су нешто раније склопили пакт уперен против Србије“, те на тврдње да је и Србија била позвана „иако је јасно да српски официр не може да седи за истим столом са униформисаним косовским сепаратистима“, Фергусон је рекао да Хрватска није била присутна на том догађају, јер је он био за шест кандидата за ЕУ са Западног Балкана, али и додао да је право Србије да одлучи којим ће догађајима присуствовати.

„Дакле, позвани су Србија, БиХ, Северна Македонија, Албанија, Косово и Црна Гора, а циљ је био да се разговара о регионалној сарадњи. Сада је наравно на Србији да одлучи, а не на нама да одлучујемо, којим ће догађајима Србија присуствовати. Али, ово је организовано у контексту тога да је Уједињено Краљевство прошле године било домаћин Берлинског процеса, где су српски представници учествовали на више од 20 регионалних догађаја у 10 различитиј држава, заједно са представницима Косова и других држава из региона. Србија је била позвана, али је одлучила да не присуствује, што је право Србије. Али, ми сматрамо да је регионална безбедносна сарадња важна и надамо се да ћемо пронаћи начине да укључимо Србију у разговоре у будућности“, указао је британски амбасадор.

Упитан да ли, будући да Београд са пажњом посматра испоруке наоружања Приштини, у чему учествује и Лондон супротно Резолуциј 1244 СБУН, то води већој стабилности и безбедности у региону, напоменуо је да Лондон има другачији став према том питању од Србије, што није изненађујуће.

„Не видимо да је ово у нескладу са Резолуцијом 1244 СБУН, јер није узета у обзир чињеница да су Велика Британија и више од 100 земаља сада признале Косово као суверену државу која има право да гради сопствене безбедносне институције“, рекао је амбасадор.

На констатацију да више од 100 држава не признаје Косово, док 80 или 90 признању што је мањина у Генералној скуштини УН, узвратио је да мисли да је више од 100 држава које признају, што би морао да провери, али да је у основи став његове землеј да свака земља на Западном Балкану има могућност да обезбеди сопствену стабилност и безбедност.

„Мислимо да је то добро за појединачне земље, али и за стабилност региона“, додао је амбасадор.

На питање да ли Србија може да рачуна на подршку Лондона на европском путу, одговорио је да Уједињено Краљевство снажно подржава стратешко опредељење Србије да се придружи ЕУ.

„Уједињено Краљевство је из сопствених разлога одлучило да напусти ЕУ, али ми имамо веома другачију историју, географију, другачију економску структуру… Потпуно разумемо зашто Србија жели да се придружи ЕУ. Мислим да то јесте реалан и виталан циљ, јер је то најбољи начин да Србија оствари свој пуни потенцијал. Да би стигла тамо, Србија мора да спроведе реформе које се очекује од сваке земље кандидата уа ЕУ – у смислу јачања демократских институција и владавине права, слободе медија и заштите новинара… Годинама подржавамо те реформе, тако да делимо разочарање наших пријатеља из ЕУ када видимо да Србија направи кораке уназад, као што мислим да се десило са правосудним законима прошле недеље“, навео је Фергусон.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Косово онлајн, 08.02.2026)