Шуваковић за РТ Балкан: Република Српска је настала како се геноцид над Србима не би поновио
Република Српска обележава 9. јануар – 34 године постојања и борбе за очување свог уставног положаја. Иако је рат у Босни и Херцеговини окончан пре три деценије, политичка борба за Републику Српску није престала, већ је ушла у нову фазу, обележену институционалним притисцима, задирањем у уставне надлежности и покушајима подривања њеног демократског легитимитета.
Један од кључних извора актуелне политичке и уставне кризе, како се све чешће указује, јесте деловање такозваног високог представника Кристијана Шмита, чије су наметнуте одлуке и интервенције у унутрашње политичке процесе временом изгубиле и међународну подршку. Након година притисака и претњи санкцијама, део западних дипломата напустио је директан приступ, а расправе о Босни и Херцеговини поново се враћају у Савет безбедности Уједињених нација, где Република Српска доследно инсистира на примени Дејтонског мировног споразума.
„Република Српска је резултат народно-ослободилачке борбе“
Гостујући у Јутру на РТ, универзитетски професор др Урош Шуваковић је честитао 9. јануар и Републику Српску целом српском народу.
„Зашто читавом народу? Зато што је Република Српска резултат народно-ослободилачке борбе коју је српски народ водио 90-тих година у процесу разбијања Југославије на подручју Босне и Херцеговине“, рекао је Шуваковић.
Он је подсетио да разлог за формирање Републике Српске није био ништа друго до оспоравање права једног од три конститутивна народа да се изјасни о питању останка у Југославији.
„У таквој једној ситуацији посланици Скупштине Социјалистичке Републике БиХ су донели одлуку о формирању РС. На почетку су то све биле српске аутономне области, јер је било јасно да је на помолу грађански рат. Срби су морали да се заштите да им се не понови геноцид који је над њима извршио НДХ и у периоду од 1941. до 1945. године“, нагласио је он.
„РС није настала на геноциду, већ као његово предупређење“
Шуваковић је одбацио наративе којима се 9. јануар повезује са наводним геноцидом, оцењујући да је реч о политичком покушају делегитимизације Републике Српске и сагласан је са тезом да је РС настала на темељу реченице „никад више да се не понови геноцид у Другом светском рату који су спроводиле НДХ и усташки покрет босанских муслимана над Србима у БиХ“.
„То је био мото и то је био смисао. Није било никаквих проблема са становишта и руководства РС, представника српског народа у БиХ, ни са становишта Србије и председника Слободана Милошевића, који су нудили опстанак у Југославији и БиХ и Македонији или доношења савезног закона о начину спровођења раздруживања. Међутим, сепаратистичке републике то нису подржале. Представници сва три народа су потписали документ о реорганизацији БиХ који је поднео португалски амбасадор Жозе Кутиљеро. Међутим, Изетбеговић се по повратку у Сарајево састао са Вореном Зимерманом, амбасадором САД у Југославији, који му је рекао да ако су незадовољни могу да повуку потпис. То је био окидач који је довео до грађанског рата. Америка је била директно инволвирана у насилно оцепљење БиХ од Југославије„, каже саговорник телевизије РТ Балкан.
Шуваковић сматра да је квази-тумачење по којем је РС настала на темељу геноцида, заправо жеља да се оспори њен легитимитет и легалитет.
Подсетио је и да су заслуге за међународно признање Републике Српске неодвојиве од улоге тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића.
„Он је потписао Дејтонски мировни споразум, иако су тадашњи руководиоци Републике Српске били против тога. Његов је био златни глас и он је пресудио. Данас то више нико не може да промени, јер је Дејтонски мировни споразум потписало 40 и нешто држава, све државе ЕУ…“, каже професор и додаје да су српски руководиоци у БиХ 2000-тих учинили значајне уступке у односу на изворни Дејтонски споразум, укључујући и пренос овлашћења за постојање војске РС.
„Дејтон“ као граница и ослонац
Према Шуваковићевим речима, Република Српска не би постојала без Дејтонског споразума и зато сматра да њена политика мора да се заснива на његовој пуној примени.
„Право на спољашње самоопредељење можете да користите тек након што искористите сва права која вам гарантује унутрашње право на самоопредељење“, рекао је он, позивајући се на релевантне резолуције Генералне скупштине УН.
Шуваковић је изнео и изразито критички став о институцији високог представника.
„Високи представници су окупациони управници. То је традиција да окупациони управници владају БиХ од Берлинског конгреса до данас, изузетак је била само Југославија. Уз помоћ гувернера данас се не може владати ни у афричкој држави, а камоли у једној европској“, рекао је он.
Додао је да је укидање те функције предуслов за демократски дијалог у БиХ.
„Ако би нешто допринело миру и развоју БиХ онда је то укидање високог представника, јер би то омогућило народима да у миру преговарају какав уставни аранжман желе. Дејтонски споразум је могуће променити усаглашавањем сва три народа, али је проблем што се један народ осећа супериорним и жели унитарну БиХ и има подршку високог представника и због тога не долазе до изражаја демократске могућности“, оценио је Шуваковић.
Република Српска и наратив о „руском утицају“
Коментаришући тврдње да је Република Српска „експонент руског утицаја“, Шуваковић је објаснио да је реч о делу шире геополитичке пропаганде.
„Сматрају да је експонент руског утицаја свако ко жели да живи слободно, а слобода је идентитетска карактеристика српског народа“, рекао је он, додајући да Русија у случају Републике Српске „апсолутно поштује међународно право, за разлику од западних држава које покушавају да га негирају“.
Говорећи о отпорима према Републици Српској, Шуваковић је упозорио на идеју унитарне БиХ.
„Рат у Босни никад не би избио да се није тежило унитаризацији Босне. Ако се са тим опет крене, могуће је очекивати исте последице. Ја се надам да до тога неће доћи, али морам на то да упозорим“, закључио је саговорник Јутра на РТ.
