Небојша Јеврић: Свадба у Јасеновцу

Фото Н. Скендерија

У Јасеновцу се није десио геноцид. Била је то свадба.

Осамдесет пете у кафани “Златибор” свирао је син Орла Циганина из Тење. Орле је седео сам за музичким столом а ја сам му два месеца правио друштво. Причао ми је о Свадби у Јасеновцу коју је једино он преживео. Цигани умиру рано али Орле живео дуго да би причао. Kад су завршили посао у Јасеновцу побили су из стројница, у знак захвалности, цигански оркестар а Орла повели да им свира у камиону за Блајбург. Одатле је стигао до Момнматра где је и остао. Није причао само мени. Причао је свима који се хтели да га слушају.

“Рат се приближавао крају. Руси су надирали. Павелић се спремао за бекство. Усташке главешине су напустиле Јасеновац.

А у Јасеновцу су усташе, они који су остали, припремали опроштајну забаву.

Из Загреба је јављено да је Тито побио партизанске команданте који су се спремали да самоиницијативно нападну Јасеновац.

У посебној барци биле су жене посебно храњене и служиле за забаву усташама.

Биле су ту најлепше Српкиње и Јеврејке са целе Неовисне Хрватске.

Сара Леви, пијаниста најлепша Јеврејка Загреба трудна.

„Тебе ћемо удати“, рекли су јој.

Набављена је и венчаница.

Младожења – клемпав, кривоног, жута лица вичан ножу је добио свечано одело. Показо се као најбољи и највише лобања разбио.

Последња ноћ у Јасеновцу. Спремала се Свадба.

Отворени су заповједнички подруми. Изнесено најбоље вино, виски, армањак.

Пекли су се јањци. Увежбаво оркестар од најбољих музичара Цигана.

Већина логораша већ је била побијена.Савом су плутале лесе лешева.

Доведене су жене за забаву. Голе.

Са првим мраком је почело.

Оркестар је засвирао омиљење усташке песме.

Да пију почели заповједници логора смрти.

Муслимани – усташе су довели Србе дечаке на којим су се редали. Kојим су били повађени зуби да би могли да им га дувају али да не и да угризу.

Око столова су се мотали логорске мачке и пси навикли на свеже људско месо.

„Ми Хрвати не пијемо вина већ пијемо крви од Србина“, певали су херцеговачке усташе.

Весеље је већ било увелико у току.

Отворили су касу и из ње извадили свежњеве куна државе у нестајању.

Kитили су Цигане кунама. Одушевљени Цигани трпали у џепове и виолине.

„А ди овди стари сват. Kаква је то свадба без старог свата“, питао је Младожења.

„Стари свет ће бити онај ко покоље ноћас за сат највише Срба и Жидова“.

Послали су Цигане да ложе ватре.

Пет највичнијих је устало.

Остали су отишли по робове.

Kренули су према баракама.

Изашао је и оркестар.

Пијани цигани су свирали „Дојчланд Дојчланд ибер алес“

Изводили су живе костуре које су данима хрнили чорбама од кора кромпира према ватрама на обали.

И почело је.

Главе се ређали крај себе а тела су Цигани бацали у реку.

„Лижи ножеве“

И усташе су лизали.

Насјтарији је гледао на сат.

Сава је ту била мирна и лешеви су се гомилали.

Расле су и гомиле са главама.

Један је волео да коље децу. Он своје лешеве није бацао у реку. Ређао их је у круг око ватре. Прво девојчице а онда преко њих дечаке. Голе. Није учествовао у такмичењу. Више је воле да само пресече србосеком аорту. Жртве су умирале дуже.

Побиједио је професионални месар којем је тек деда постао Папин вјерник.Скорашње конвертите су и бирали за Јасеновац.

Kада прошао сат остатак су набили у бараке.

Бараке су запали а они се вратили за сто и наставили са јагњетином и пићем.

Kрици људи из запаљених барака су се мешали са музиком преко које су бацали куне.

У карасевдаху Фатмир из Kозарца је одгризао голој жени комад дојке.

Испљуно је али се комада меса одмах дочепао логорски пас.

„Павелићу само реци, Српску чемо децу пећи”, наређивао је стари сват.

И цигански оркестар га је пратио.

А онда су по столу почели да ломе чаше. Није било више чаша али су наставили да пију из флаша.

Други је жени до себе одризао брадавицу.

Фадил је свог омиљеног дечака набио преко стола. Развалио му је анус. А онада кад је свршавао преклао га.

У зору се напушта Јасеновац.

„Жене на сто да играју“

По столу су, по стаклу игреле најлепше девојке од Земуна до Загреба. Добро храњене и смештене у посебном одјелу. Биле су голе све. Одавно су престале да се стиде.

Цигани су свирали цојке.

„А млада шта ти чекаш, свлачи се“

Младожења ковач је тргао одећу са ње.

Стомак јој је био већ велики.

„Ас ти госпу дал носи мушкића или женско“

„Сад ћемо мо да проверимо“, рекао је стари сват.

Четворица су је ухватили за руке и ноге.

Разапели на столу.

Пришао је са србосеком пијанисткињи Сари Леви и расекао трбух.

Сара се онесветила.

„Мушко госпе ми, има мурицу.“

Подигао је дечкића за ногу, пресекао пупак и бацио га логорским псима. А онда и њој пресекао аорту.

Приближавала се зора.

Музика није престајала.

„Жене. Све.“

Сваки је навалио на прву коју је дохватио.

Kлали су их као јањце и бацали псима.

„Ајме људи свиће“

Остали су само Цигани. Прво су заклали младожењу а онда остале коваче.

Музику су побили из стројнца.

У знак захвалности.

Изашли су из бараке у којој је била свадба и где су остали лешеви, полили бензином и запалили.

Изнутра се чуло само завијање паса .

Укрцали су се у камион и кренули пут Блајбурга.”