Трамп потписао закон о објављивању Епстинових досијеа

Предсједник Сједињених Америчких Држава потписао је закон којим се од Министарства правде тражи да у року од 30 дана објави досијее повезане са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином, након готово једногласног усвајања закона у Представничком дому и Сенату ове недјеље.
Трамп је потписивање закона објавио на мрежи „Truth Social“, критикујући истакнуте демократе повезане са Епстином.

„Можда ће истина о овим демократама и њиховим везама са Џефријем Епстином ускоро да буде откривена, јер сам управо потписао закон о објављивању Епстинових досијеа“, написао је он, преноси Н1.

Трамп је подржао закон током викенда, након што се неколико републиканаца у Представничком дому придружило демократама и приморало гласање.

Закон је у уторак усвојен са 427 гласова „за“ и једним „против“, док је Сенат усвојио мјеру једногласно.

Марија Фармер, која је оптужила Епстина и његову сарадницу Гислен Максвел за сексуално злостављање током 1990-их, рекла је да је потписивање закона „дуго трајало“.

Она је навела да је деценијама чекала одговоре о томе како су федералне власти истраживале њене пријаве и да су њени позиви на транспарентност игнорисани кроз готово пет администрација.

Фармер тренутно тужи ФБИ, тврдећи да је игнорисао њену почетну пријаву, и истакла је да закон не ослобађа одговорности за неуспјех власти у протеклих 30 година.

Она је додала да се нада потпуној транспарентности, уз уклањање само материјала који се односи на сексуално злостављање дјеце и идентификационе податке жртава.

Закон о транспарентности Епстинових досијеа налаже државној тужитељки Пем Бонди да објави све некласификоване записе, комуникације и истражне материјале Министарства правде и ФБИ-ја који се односе на Епстина и Максвел.

Није познато који ће нови документи бити објављени, али њих двоје били су предмет бројних федералних истрага скоро двије деценије, а десетине хиљада страна досијеа већ су објављене посљедњих мјесеци.

Епстина су 2000-их истраживале савезне и локалне власти на Флориди, што је завршено споразумом о признању кривице по оптужбама за проституцију, којим је избјегао федералну оптужницу.

Он је 2019. године оптужен на савезном суду у Њујорку за трговину малољетницима у сврху сексуалне експлоатације, али је извршио самоубиство у притвору.

Максвел је 2020. оптужена за трговину малољетницима и осуђена на 20 година затвора.

Демократе су критиковали Трампа због његовог ранијег пријатељства са Епстином, док је Трамп прозивао бившег предсједника САД, Била Клинтона.

Ни Трамп ни Клинтон нијесу оптужени нити против њих постоје оптужбе, а обојица негирају незаконите радње.

Усвајање закона предводили су демократска посланица Ро Кана и републикански посланик Томас Маси.

Они су покренули „петицију за разрјешење“ (дисцхарге петитион), којом посланици могу да приморају руководство да стави неки закон на гласање уколико петицију потпише већина чланова.

Петицију су подржала четири републиканца, укључујући Масија и Марџори Тејлор Грин, некадашњу Трампову савезницу.

Трамп је прошле недјеље повукао подршку Грин, што је, према спекулацијама, повезано са случајем Епстин.

Петиција је недјељама имала 217 потписа – један мање од потребног броја, док новоизабрана демократска посланица Аделита Грихалва није положила заклетву.

Демократе су оптужиле предсједника Представничког дома Мајка Џонсона за одлагање закона, а он је рекао да Представнички дом није засједао због блокаде владе.