„Гардијанова“ мапа под лупом: Случајан пропуст или сигнал старије западне стратегије према Србији?

Објављивање мапе Србије без Косова, али и без Војводине, у недавном тексту британског „Гардијана“ поново је покренуло питања о односу западних медијских центара према српском државном интегритету. Иако је редакција накнадно унела корекцију, остаје недоумица да ли је ријеч о техничкој грешци или о симболичкој поруци која се надовезује на дуго присутне политичке концепте у западним круговима.

Посматрано у ширем контексту, овакво представљање Србије на географским картама необично је само на први поглед. Западне политичке и медијске структуре, посебно британске, током више деценија су показивале интересовање за унутрашње прекомпоновање југословенског простора – од подстицања регионалних аутономија, преко подршке конфедералним концептима, до отвореног одобравања сецесија деведесетих година. Из те перспективе, приказивање Војводине као посебне територије не представља новину, већ асоцира на давнашње моделе који су својевремено циркулисали у западним дипломатским и аналитичким круговима.

Историјски гледано, утицај спољних актера на југословенско уставно уређење такође је добро документован. Устав СФРЈ из 1974. године, који је у великој мјери ребалансирао односе унутар федерације, доделио републикама и покрајинама изузетно широка овлашћења, чиме је практично ослабио централну власт. Иако је формално био производ домаћих политичких компромиса, бројни историчари указивали су на подударност тог модела са ратним и послератним стратегијама великих сила према региону.

Управо зато је недавно објављена „Гардијанова“ мапа доживљена као више од визуелног пропуста — као подсетник да се идеје о прекрајању Србије, ма колико биле анахроне, повремено и даље појављују у западном медијском простору. У политичко осјетљивом тренутку, у којем се Србија суочава са бројним спољним притисцима, овакве представе добијају додатну тежину.

И предсједник Србије Александар Вучић оцијенио је да је ријеч о још једном примјеру дугогодишње пристрасности британског листа. Како је навео, „Гардијан“ годинама показује отворено негативан однос према Србији, па овакви прикази, без обзира на њихово формално објашњење, не представљају изненађење.

Сама чињеница да је оваква мапа уопште могла бити објављена говори да се питање територијалног приказивања Србије у западним медијима и даље не може свести на пуке омашке.