Отворено писмо Милана Кнежевића Његошу: „Није ово оно твоје вријеме”

Преосвећени владико, док други на данашњи дан у својим честиткама цитирају твоје стихове, истичу твој значај у књижевности, полажу вијенце на твој гроб и броје колико су скупили лајкова заједно са супругама, љубавницама и љубавницима, опростићеш мени грешном што се усуђујем да ти напишем отворено писмо.

У почетку сам мислио да и ја објавим неки твој стих, рецимо онај ђе се човјек спрда са човјеком, а мајмун гледа себе у зрцало, али сам онда схватио да ми немамо толико огледала да би се сви мајмуни могли огледати у њима. Такође сам схватио да смо се толико испрдали једни с другима да смо остали за спрдњу и без цитирања твојих стихова.

Зато ћеш ми опростити на овој директности која ме изједа у овим данима твог рођења, мада многи мисле да се ради о датуму твоје смрти. И тако неки славе твоје рођење, а неки твоју смрт, а неки жале што си се уопште родио, и још то бустују по друштвеним мрежама како би имали већу прегледност у виртуелном свијету њиховог суштинског постојања.

А пошто су сви толико интимни кад говоре о теби као да сте прекјуче попили дојч у Бокешкој, допустићеш и мени грешном да те питам нешто лично. Да ли си ти Петре Други Петровићу Њагоше стварно написао Горски вијенац? Ово те питам јер нас већ годинама увјеравају да си ти само позајмио своје име и презиме, а да је Горски вијенац у ствари написао онај покварени геџа геноцидаш Илија Гарашанин. Толико помињање Косова, Карађорђа, Обилића, српства, изазива не само озбиљну сумњу у твоје ауторство, већ према неким незваничним информацијама у Вишем тужилаштву је већ формиран предмет против Гарашанина и тебе око доказивања ауторства за Горски вијенац. Јер добри мој владико, треба да знаш да ми више нисмо они Срби које ти памтиш, јер то више није “фанцy” што би рекла ова З генерација, и није у складу са поглављима нашег бриселског пута.

Замисли не дај Боже, владико свети, да мораш да сједиш у европском парламенту и слушаш како је Црна Гора признала Косово, а да су Обилић, Карађорђе, Синђелић, у ствари представници радикалне деснице који промовишу геноцид чији си ти идеолог. И да на крају засједања треба да вјенчаш два кршна Црногорца у народној ношњи како би доказали да наша славна прошлост иде руку под руку са још славнијом садашњошћу. Још кад би знао да смо јуче послали војнике да ратују с Русима, онда би ти потпуно било јасно зашто те питам јеси ли написао Горски вијенац.

Питам те, јер желим да те спасим од самог себе, буди свједок сарадник против Гарашанина, убацићемо га на СКАЈ како признаје Звицеру да је злоупотријебио твоје име и презиме како би заведене Црногорце претворио у Србе. Буди паметан, сад су Срби душмани, а Турци доказани пријатељи и стратешки партнери.

Није ово оно твоје вријеме, ако ми не вјерујеш, отвори Инстаграм и видјећеш да си био у заблуди. Ако већ нећеш да признаш, онда морамо или забранити или написати нови Горски вијенац који ће почињати:

Посвета праху оца кокаина

Нека овај вијек рашири оба крила

Што је Монтенегро ако нема Мила

On nam kaza sve tranzitne luče

Da mladi i stari od njega se uče

Sa rukah nam srpstva lance skide

Brod za brodom u Ekvador ide

Da donese vreće čistog kokaina

Dok slavimo ime najvećega sina

Može i heroin ko mora da posti

A ti Njagoše ako moš’ oprosti

Mada za oproštaj ođe i ne mare

Ljubav za ljubav, a kokain za pare.

Srećan ti rođendan vladiko, i ne zamjeri, više nemam kome da se požalim.